Srpska pravoslavna crkva obeležava najtužniji dan za hrišćane – Veliki petak, dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta. Pravoslavni vernici tog dana strogo poste – na “vodi”, a mnogi tog dana i “jednoniče”, to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju već tek uveče, posle večernje službe, uzmu malo hleba i vode. Na Veliki petak u znak tuge i žalosti ne zvone crkvena zvona, a na bogosluženje se poziva drvenim klepetelima.

https://youtu.be/6PnoSpX6Od8

Tako je bilo u svim niškim crkavama. Običaj je da se danas farbaju jaja, ali domaćice kažu da može i na Veliki četvrtak ili Veliku subotu. Simbolika je ista: pobeda života nad smrću.

Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju “Carski časovi”. Njima se podseća na Isusovo raspeće na Golgoti. Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Pravoslavni vernici na dan velike žalosti, ali i na Veliku subotu poste. Ima i onih koji su postili ceo Vaskršnji odnosno Časni post koji traje 48 dana, od 18. marta do 4. maja.

“Postim ceo post koji nije samo suzdržavanje od hrane nego i od loših misli”, kaže jedna sugrađanka.

Uoči Uskrsa, običaj je da se jaja farbaju od Velikog četvrtka do Velike subote. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života.

“Moja majka je farbala četvrtkom, a vidim danas da se fabra i petkom. Običaji su različiti, ali ismbolika je ista”, kaže jedna Nišlijka koju smo zetkeli ispred crkve. 

Prvo ofarbano jaje se čuva a po verovanju tera zle sile i demone od kuće i ukućana i čuva od nesreća. U nekim našim krajevima čuvarkuća se čuva do sledeće godine i kada se ofarba novi čuvar, stari se baca u reku ili zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela dobar rod domaćinima.