Vesić: Zatvorena finansijska konstrukcija za prugu Beograd-Niš
Bespovratna ulaganja EU u oblasti saobraćajne infrastrukture od 2000. godine do danas prelaze milijardu evra, uključujući i grant za brzu prugu od Beograda do Niša, što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Zatvorena finansijska konstrukcija za prugu Beograd-Niš
Govoreći o izgradnji pruge Beograd-Niš, za čije radove je Vlada Srbije dala zeleno svetlo, Vesić je za RTS rekao da će se izgradnja pruge odvijati u nekoliko faza.
„Očekujemo da krajem ove i početkom sledeće godine budu tenderi, tako da se očekuje da radovi krenu sledeće godine“, kaže ministar Vesić i ističe da tokom radova neće biti zatvaranja saobraćaja, da transport koji se odvija kroz našu zemlju ne bi našao neke druge puteve.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je danas da je Srbija dobila zeleno svetlo za radove na železničkoj deonici Beograd-Niš i ocenio da sada „mogu da se izdaju građevinske dozvole kako bi počeo taj projekat“.
On je gostujući na RTS kazao da je Srbija visoko usklađena sa Evropskom unijom (EU) u oblasti saobraćaja i podsetio da je EU od 2000. godine do danas dala „milijarde evra bespovratne pomoći granta“.
Kao dobru vest je naveo to što je Evropska komisija prepoznala ambiciozne planove Srbije u povezivanju sa regionom na TEN-T mreži i završetak brze pruge do Subotice, radove na pruzi od Niša do Dimitrovgrada koji su počeli posle mnogo odlaganja zahvaljujući zajedničkoj komisiji koja prati sve evropske projekte a koja je formirana na početku njegovog ministarskog mandata i u čijem radu učestvuje i Delegacija EU u Srbiji.
Vesić je istakao da su najznačajniji saobraćajni projekti koje finansira EU izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, rekonstrukcija i modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, modernizacija pruge Niš-Brestovac, izgradnja železničke obilaznice oko Niša, izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici koji je u maju posetio komesar za proširenje Oliver Varheji.
Među tim projektima je i auto-put mira od Niša do Merdara, kao i rehabilitacija oko 1.000 km putne mreže državnih puteva, uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova i mnogi drugi projekti što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije u oblasti saobraćajne infrastrukture.
Naglasio je da je cilj ministarstva na čijem je čelu nalazi potpuna usaglašenost u sektoru saobraćaja sa propisima EU jer se Srbija nalazi na važnim evropskim transportnim koridorima.
„U sprovođenju ovog cilja neće biti kompromisa jer to je interes Srbije da bude potpuno usaglašena sa EU u oblasti saobraćaja posebno posle nove Direktive za TENT – T kojom su utvrđeni evropski transportni koridori i za čiju modernizaciju i izgradnju su prvi put izjednačene zemlje članice EU sa evropskom zemljama koje još nisu članice u korišćenju evropskih fondova. EU za svoje transportne koridore planira da izdvoji 500 milijardi evra“, rekao je Vesić.