Srbija je razumela poruke iznete u izveštaju Evropske komisije zbog drugačijeg stava prema prema Ruskoj Federaciji, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što mu je šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre predao godišnji izveštaj EK.

Rekao je da je izveštaj korektan i fer i zahvalio na tome, ali dodao da nema smisla da govori o tome što za Srbiju teritorijalni integritet ima drugacije značenje, jer Žiofre za to nije kriv.

Srbija će razmatrati svoju poziciju na dnevnom nivou i donosti odluke u budućnosti, rekao je Vučić.

Jedino nazadovanje u spoljnoj politici, zbog sankcija Rusiji

Samo u jednoj oblasti je Srbija nazadovala, što stoji u Izveštaju Evropske komisije o napretku, a to se tiče spoljne politike, odnosno neuvođenja sankcija Rusiji, ocenio je izveštaj koji mu je večeras predao sef Misije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je, nakon što je dobio izveštaj Evropske komisije rekao da su ljudi iz Evropske komisije u pravu jer Srbija danas ima nivo usaglašenosti sa Unijom od 45,03.

„Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije. Razumemo mi njih, ali mi ni za jednu do sada nismo glasali. To je tačno nema šta da dodam i oduzem. Tako smo glasali. To je politička odluka Srbije i plaćamo cenu za to. Rekao sam da ćemo sa velikom ozbiljnošću i odgovornošću uzeti u obzir njihove stavove i mišljenje“, dodao je on.

Vučić je kazao da je taj politički deo obojio ceo izveštaj.

„To jedini deo gde je EU videla neko nazadovanje, a ne kao što neki žele da govore o nazadovanju Srbije na putu ka Uniji“, dodao je on i rekao da je suština svega u odnosu prema sankcijama Rusiji, iako sama EU nije želela od 2014.godine da nam otvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Vučić se zahvalio Evropskoj komisiji na napornom radu na obimnom i sveobuhvatnom izveštaju.

Ukazao je na značaj EU za privredu Srbije.

„Prošle godine smo imali rast od 23,3 odsto u trgovinskoj razmeni sa EU i došli smo do 37 milijardi evra, a ove godine, u prvih osam emseci imamo dodatnih 28,3 odsto rasta u trgovinskoj razmeni sa EU. To govori koliki je značaj EU“, istakao je on.

Vučić je podsetio da više od 50 odsto onog što ide iz Zapadnog Balkana u EU dolazi iz Srbije.

„Više će sama Srbija da izvozi u EU, nego pet drugih država i entiteta sa Zapadnog Balkana. To govori i o investicjama EU u našu zemlju koje su ogromne“, rekao je on.

Vučić je kazao da je zadovoljan činjenicom da smo uprkos svim političkim otporima u zemlji, sa svih strana, uspeli da “izguramo” refereneudm za uvođenje nezavisnog pravosuđa, što se, kaže, i konstatuje u izveštaju.

“Veoma je važno, iako su neki rekli da je samo limitiran napredak konstatovan u borbi protiv korupcije, to nije tačno. Izvestan napredak je konstatovan, što je važno”, rekao je Vučić.

Takođe, rekao da je da je, kad je reč o izborima, Srbija prihvatila i sprovela 79 odsto preporuka ODIHR-a, dok su, primetio je, mnoge zemlje koje pišu Izveštaj EK o Srbiji, prihvatile nula, ili 15 do 20 odsto preporuka, uz opasku da su “one na višem nivou demokratije, pa ne moraju, dok mi moramo”.

“Za Greko, hvala što su konstatovali napredak, to se vidi u oceni borbe protiv korupcije. U borbi protiv organizovanog kriminala konstatovan je ograničen napredak i verujem da ćemo tu uspeti da napravimo izveštan napredak, zbog broja presuda koje dolaze”, kazao je on.

“To je ocena između tri i četiri, kada se kaže – ograničeni napredak i izvestan napredak. Onda imate dobar napredak, i ono što ne daju nikome pa, ne znam ni kako glasi, to je najviša ocena. Najgora je nazadovanje, a mi nazadujemo samo u jednom, u odnosu prema Rusiji. A, napredak je ako osuđujemo Ruse svaki dan”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je istakao da je važno da je Evropska komisija konstatovala da je Srbija spremna da otvori klaster 3.

“Ovaj Izveštaj nam otvara mnogo prostora da dalje radimo, sa Delegacijom EU u Beogradu, i sa Briselom, na sveobuhvatnim reformama. Da do Nove godine uradimo mnogo po pitanju vladavine prava, jer je bolji progres primećen u poglavlju 24, iako postoji progres i u poglavlju 23, što je važno za ukupnu demokratizaciju društva i pravni poredak”, kazao je on.

Dodao je i da je važna analiza da Srbija gradi dobrosusedske odnose sa svima, osim što je konstatovano da su odnosi s Hrvatskom zategnuti.

“Ne mislim da su posebno zategnuti, ali svakako ne našom krivicom. Ali, ne želim da ulazim u to danas, da ne dovodim Žiofrea u nezgodnu situaciju, jer je Hrvatska članica EU. A, drugo je ptanje oko Crne Gore, gde se konstatuje napredak i obostrana želja da unapređujemo odnose. Sa svim ostalim zemljama imamo dobre, veoma dobre odnose, a sa nekima i najbolje odnose u savremenoj istoriji Srbije”, rekao je Vučić.

“Razumeli smo poruku, zato što znam koliko se muči Žiofre i svako od nas kada ode u Brisel i EU, jer ljudi ocekuju drugaciji politički stav Srbije prema Ruskoj Federaciji i sa tim ćemo da imamo probleme. Imamo u vidu sve sto je napisano i razmatracemo poziciju na dnevnom nivou i donositi odluke”, rekao je on.

Vučić je ocenio da je Izveštaj EK fer, i da su ljudi obavili posao na korektan način.

“Ne moramo u svemu da smo saglasni, ali nemam sta da zamerim. Nisu ništa slagali ni oko sankcija ni oko Kosova i drugih stvari”, ocenio je Vucić i dodao da bi sve politčke stvari mogao drugacije da tumaci, ali da ne može da kaže da su bili nekorektni.

On je rekao da je za Srbiju to važan dokument i da će gledati sta moze da promeni i popravi.

“Ali postoje neke stvati u kojima se odluke donose drugacije. Rekao sam i Šolcu i Makronu i svima drugima. Srbija će gledati da napreduje na evropskom putu, a vazno je da ekonomija ide napred i vladavina prava”, rekao je Vucić.

Na pitanje novinara o protivljenja Hrvatske da se dozvoli gradnja naftovoda između Srbije i Mađarske, jer će time oni ostati u strateskom zapećku, Vučić je poručio da oni ne mogu da zabrane nešto što je suvereno pravo i odluka Srbije da gradi kroz svoju teritoriju.

“Razumeli smo sve poruke i podsetiću da smo 2014 i 2015 postavljali pitanje da obnavljamo prugu Beograd – Zagreb, gradimo infrastruktru prema Hrvatskoj i Sloveniji, da to budu nasi zapadni izlazi oni su rekli da nisu zainteresovani za istočne izlaznice i mi smo krenuli svoj put ka centralnoj Evropi preko Budimpešte i Beča”, naveo je Vucić.

On je dodao da su Hrvati sada rekli “sebi ćemo da dozvolimo rusku naftu, ali vama necemo”, a kako ističe, pri tome su oni uveli sankcije Rusiji, a mi nismo.

“Šta očekujete od nas. A to kako da nam ne dozvole, da mi nemamo svojih 100 miliona evra, ne treba niko da nam plaća, mi sami radimo kroz teritriju nase zemlje, sa prijateljskom zemljom Mađarskom, ne znam koga treba da pitamo za to”, istakao je Vučić i dodao da su oni pokazali sta misle o nasoj zemlji.

On je primetio i da su svi oni pametniji od nas i bolje usaglaseni, a da Srbija samo u jedinoj oblasti nazaduje, i da je značajno uspešnija u svim drugim.

Vučić: Bićemo stalno na klackalici KiM, Rusija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučih izjavio je večeras da će se Srbija u narednom periodu nalaziti na klackalici- nekad će za napredak na putu ka EU biti važne sankcije Rusiji, a nekad KiM.

“Što se tiče Kosova, mi smo sebi zapržili čorbu, i to ne krijem pred predstavnicima EU, kada smo doneli odluku da se pregovori premeste u EU. I sada možemo Svetom Petru da se žalimo, jer šta god govorili da su statusno neutralni, posmatraju Kosovo kao nezavisnu državu ili nas žele da vode ka tome”, kazao je Vučić.

Vučić je to rekao povodom primedbi iz srpske opozicije da je zastoj na putu ka EU napravljen zbog vlasti a ne zbog pitanja Kosova, kao i tvrdnji austrijskog poslanika, lobiste Prištine, da Srbija blokirira Kosovo a ne obrnuto, i odgovarajući na pitanje da li sve to govori da se naša budućnost u evropskoj porodici vrti samo oko Kosova.

Predsednik je dodao da je potrebno da se gleda šira slika kao što je Emanuel (Žiofre) reako.

Naglasio je da su sankcije Ruskoj Federaciji suština.

“Imaćemo klackalicu – nekad će da budu sankcije, nekad KiM”, rekao je predsednik i dodao da je važno da se radi za građane, da budemo snažni, čvrsti i opredeljeni za reforme, da uzmemo u obzir sve što je govorio Žiofre, ali da li polažem velike nade za to – ne”, rekao je predsednik.

Predsednik je podsetio i na nelogičnosti zbog priče o naftovodu JANAF-u i dodao da u toj temi nema baš mnogo logike, ali da smo sami krivi.

“To je naša politika, neuvodenje sankcija Rusiji, ali ja razumem sve što je rekao gospodin Žiofre i sve ćemo to uzeti u obzir – istakao je Vučić, i dodao kako se osmehne kako ekonomiju posmatraju oni koji su imali desetostruko manju stopu rasta.

Oni su u klubu, mi smo van kluba, pa oni nas mogu da ucenjuju, a mi njih ne.

Dodao je i da ne bi da komentariše razne poslanike u Evropskom paralamentu.

“Bolje je da preskočim, kad je čovek gospodar svake neizgovorene reči, a ne sluga izgovorene ma koliko bile istinite, ovako bih naneo samo štetu svojoj zemlji”, rekao je predsednik kome je Žiofre večeras uručio predao Godišnji izveaštaj Evropske komisije o Srbiji 2022.

Žiofre:Potrebno veće jedinstvo, doneti neophodne teške odluke

Šef Delegacije EU Emanuel Žiofreom izjavio je danas, nakon što je predao predsedniku Aleksandru Vučiću Godišnji izveštaj EK o Srbiji 2022, da trenutna bezbenosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo i da je sada vreme da se donesu neophodne teške odluke kako bi se išlo napred.

“Sve se radi zato što smo partneri i imamo zajendičku budućost i svakako trenutna bezbednosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo. Treba da budemo ujedinjeni i kako bismo mogli da prevaziđemo teškoće koje su pred nama u oblasti bezbednosti, ekonomije, enegetske politike i procesa proširenja”, rekao je Žiofre u obraćanju medijima posle sasatanka za Vučićem.

Sada je više nego ikad politička investiicja EU na ZB i treba da iskoristimo ovu prilku da donesemo neophodne odluke makako one bile teške, kao bismo išli napred, poručio je Žiofre.

On je rekao da je Srbija nazadovala u spoljnim odnosima i kada je reč o usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, gde je zabeležen pad, što je povezano sa merama koje su preduzete nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu”.

“Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama protiv Rusije i preporukama visokog predstavnika EU po ovom pitanju”, rekao je Žiofre.

Znate da očekujemo od zemalja kandidata da se progresivno usklađuju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u skladu sa pregovaračkim okvirom, poručio je on.

Kaže da se Srbija pridružila EU u izvesnom broju rezolucija u UN i drugim međunarodnim forumima, pošto je to važno pitanje, ne samo kada je reč o usklađenosti već je i pitanje naše zajedničke budućnosti.

“Mi kao EU mnogo računamo na Srbiju i sve naše partnere koje smatramo za saveznike. Važno je da se usklade sa pitanjima bezbednosti u ovom trenutku”, naveo je Žiofre.

Poručio je da je EU potrebna Srbija kao partner i da se pridruži, kao i drugi.

“Kada je reč o KiM, dijalog je nastavljen u izveštajnom periodu, glavni poregovarači su se sastajali redovno, u avgustu je održan sastanak na visokom nivou Vučića i Kurtija, ali nije postignut napredak u normalizaciji odnosa i kada je reč o postizanju sveobuhvatnog sporazuma”, naveo je on.

Istakao je da je izveštaj konstatovao relativno pozitivnu situaciju u ekonomiji, pošto je Srbija ostala između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti i postigla napredak u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije.

“I 2021. smo videli snažan privredni rast i ekonomiju, ali nakon određenog pada u 2022. disbalansi su povećani zbog velikog uvoza energenata”, rekao je on i dodao da se izveštaj bavio i upravljanjem državnim preduzećima i njihovoj neefikasnosti.

Poručio je da su Srbija i EU i dalje bliski partneri, kao i da je svake godine raste trgovinska razmena dve zemlje.

“Prošle godine smo imali razmenu od 32 milijarde evra, EU je prvi investitor u Srbiji i u prošle godine smo imali priliv stanih direktnih investicija u iznosu od 1,85 mlrd evra i najveći smo donatori, pošto verujemo da vredi ulagati u Srbiiju, jer želimo da bude deo naše porodice i da napredujemo sa našim ekonomsko-investicionim planom, sa devet milijardi evra grantova koji će generisati 30 milijardi ukupnih ulaganja”, istakao je on.

Šef Delegacije EU je kazao da Srbija i EU rade na brojnim projektima, u ključnim oblastima, energetike, obnovljivim izvorima energije, diverzifikacije snabdevanja gasom.

Radimo na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske za koji smo opredelili skoro 50 miliona evra, naveo je.

Sve radimo zato što partneri i zato što imamo zajedničku budućnost.

On je rekao da je predao izveštaj Vučiću i ministarki Jadranki Joksimović i zahvalio im na dobroj saradnji i istakao da je izveštaj sveobuhvatan i da je reč o dokumentu baziranom na činjenicama, kao i da predstavlja doprinos o tome kako Srbja napreduje na evropskom putu.

Naglasio je da je izveštaj proizvod kolektivnog rada i da su u EU uložili da napore da bude što objektivniji, sa ciljem da bude korisna alatka u daljim interacijama Srbije.

“U Evropi se fokusiramo na poslednice ruske agresije na Ukrajinu, što je događaj koji je promenio bezbednosnu situaciju u Evropi iz korena, pošto civili ginu tamo svakodnevno i razara se infrastruktura. Sve to ima uticaj na sve u Evropi i na politiku proširenja koja je geostrateška investicja u mir, bezbednost i prosperitet EU”, rekao je Žifre.

Podsetio je da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, dok je Gruzija za to dobila neke uslove, kao i da su otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Istakao je da je doneta i odluka da se kandidatura odobri BiH.

Sve ukazuje na snažu želju da se napreduje u politici prosisrenja i ovo je prilika da se prevaziđu aktelni izazovi i da zemlje iskoriste ovu priliku, dodao je on.

Žiofre je rekao da se izveštaj bavio i izborima u Srbiji koji su održani 3. aprila i da je bio angažovan i Evropski parlament u unapređenju izbornih uslova.

Jedan aspekt je da su politički akteri učestovali u izbornom procesu, što je dovelo do većeg pluralizma, rekao je Žiofre i dodao da su izbori sprovedeni mirno i da je parlamentarna sloboda poštovana.

Kako je rekao, međunarodna zajednica je definisala određene nedostatke koji treba da se reše za naredne izbore.

Žiofre je kazao da je postignut izvestan napredak u oblasti pravosuđa pošto je Srbija preduzela važne korake ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa uz ustavne promene koje su se desile nakon referenduma o amandmanima.

Savet Evrope je zaključio da je taj proces bio inkluzivan i transparentan i da je sada važno nastaviti sa zakonima za implementaciju.

“Određen napredak je postignut u brobi protiv korupcije uz preporuke GREKO tela Saveta Evrope, koji je zaključio da su amandmani zakona o borbi protiv protiv korupcije identifikovali nedostatke koji treba da se prevaziđu”, rekao je Žiofre.

Kako je naveo, ograničen je napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, pošto je broj istraga povećan, ali je broj optužnica i prvostepenih presuda smanjen, a ograničena je i konačna zaplena imovine stečene kriminalom.

“Nismo imali napredak po pitanju medija i slobode izražavanja, radilo se i u ovoj oblasti kada reč o bezbedosti novinara i formirane su radne grupe. Policija i tužilaštvo su brže reagovali na pretnje, ali ključno pitanje je da se glavno zakonodavstvo i strategije u toj oblasti ne sprovode u potpunosti, posebno kada je reč o Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o elektronskim medijima. U drugim oblastima nije bilo napredovanja već nazadovanja”, naveo je Žiofre.