Diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da dolazak zvaničnika EU i SAD Miroslava Lajčaka i Gabriela Eskobara u Prišitnu, a nakon toga i u Beograd, predstavlja novu iznuđenu diplomatsku inicijativu zapada koja pokazuje neuspeh susreta u Briselu i vrstu zabrinutnosti zbog moguće eskalacije i rušenja Briselskog sporazuma.

Ta vrsta zabrinutosti zapada, daje kratkoročni optimizam da će EU i SAD ovoga puta napraviti ozbiljan napor kako bi se problemi na Kosovu prevazišli, rekao je Milivojević za Tanjug.

“Najnovija diplomatska incijativa može da znači dve stvari – energičniji pristup ka Prištini jer ključna stvar je u njihovoj političkoj platformi i nespremnosti da se na bilo koji način razgovra o kompromisu i drugo da se ipak postigne sporazum, da se izbegne 1. septembar i da ne dođe do eskalacije, da se to prevaziđe nekako, čak i nekim kratkoročnim sporazumima ali da se ostane u dijalogu i da se korak po korak traže rešenja”, rekao je Milvojević.

Dodaje da je nastavak dijaloga važan zbog političke dinamike koja treba da vodi ka kompromisu, makar korak po korak, pitanje po pitanje, jer nema uslova za strateški sporazum i dijalog koji bi imao punu sadržinu.

“Mozaik u kojem smo, zabrinutost zbog moguće eskalacije sukoba, pada Briselskog sporazuma i vraćanja procesa u SB daje nam vrstu kratkoročnog optimizma da će (Eskobar i Lajčak) ovoga puta učiniti ozbiljan napor da deluju na Prištinu da se situacija makar kratkoročno prevaziđe i da 1. septembra”, rekao je on.

Milivojević je ocenio da su dva razloga za novu iznuđenu diplomatsku aktivnost zapada – EU uz asistenciju SAD – spoznaja da može doći do eskalacije koja ne bi mogla da se kontorliš, ne ne samo na severu već bi imala reperkusije na ceo region.

“U Briselu i Vašingtonu još veću zabirnutost izaziva mogućnost da ako ne dođe do smirivanja i kompromisa, može da dođe do rušenja Briselskog sporazuma, odnosno, najava Srba da neće prihvatiti da budu u prištinskim institucijama, dovela bi u pitanje sporazum što pravi širu opasnost za zapadne interese na našem prostoru”, rekao je on.

EU bi sa krahom dijaloga i sporazuma izgubila kredibilitet, ocenjuje on i dodaje da je proces evrointegracija i pristupanje EU su ” najznačjanjija šaragarepa za region”, a EU najvažniji mehanizam za ostvarivanje zapadnih strateških ciljeva, pa bi zato, kaže, neuspeh imao posledice na strateške ciljeve i Brisela i Vašingtona.

Poslednja runda je, kako je dodao, pokazala da EU nema ni kapacitet ni mehanizme da deluje, te da zato na delu imamo američku asistenciju.

To je, kako kaže, dobro jer bez te asistencije EU nije ništa u stanju da uradi, pogotovo što i u Kvinti postoje najmanje dve države – Britanija i Nemačka koje imaju potpuno razumevanje ne samo za Kurtijevu strategiju nego i za način njene realizacije, nametanjem i pritiscima …

Naglašava da je u takavoj sitauciji američka strana jedini faktor koji može da uspostavi balans, kao jedina strana koja ima uticaj u Prištini.

Prema njegovim rečima, treba imati uvidu da SAD nisu učesnik procesa i ne mogu biti jer ako bi se uključile na formalni način, format pregovora bi i pao i došla bi u pitanje Rezulucija po kojoj se pregovori uz posredovanje EU vode u Briselu.

To vraćanje nadležnosti u SB UN im, kako kaže, ne odgovora, jer zapad preko tog briselskog procesa politički kontroliše situaciju na ovim prostorima i vodi je u pravcu svojih interesa.

Kako kaže bez obzira na sve, srpska strana neće odustati od pune implementacije Briselskog sporazma i ZSO, koja je osnov za razgovor o normalizaciji, i neće odustati od stava o nepriznavanju. Nagaslio da nijedna platforma koja ima za osnovu priznavanje nema prospretitet.

Dodao je su u ovoj situaciju važan i dodatni elemenenti, ono što na zapadu imaju u vidu, a to su zvanične izjave Pekinga i Moskve, kao i izjava kineske ambasadorke Čen Bo, koje su signal da nije u interesu zapada da se pregovori vrate u UN “jer ovde jedino imaju šargarepu kojom mogu da manipulišu”.