KOLIKO ZNAMO O ROMSKIM TRUBAČIMA?
Svuda u Srbiji, a naročito na jugu zemlje nijedno slavlje se ne može zamisliti bez trubača. Ipak, o uticaju romske muzike na kulturu u Srbiji, kao i o podvizima trubača još u balkanskim ratovima nema mnogo zapisa. Upravo o tome govore ekranizovane priče produkcije Roma World, koje je u okviru programa borbe protiv diskriminacije podržalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Romska muzika je poruka prijateljstva, kažu sociolozi. Muzičari, pak, romsku muziku povezuju sa dušom i jakim emocijama. Građani je mogu čuti gotovo svaki dan na ulici ili pijaci, ali je uzimaju zdravo za gotovo.
„Mislim da narod toga nije svestan, a ni sami Romi koliki je utiacj romske muzike na kulturu i svakodnevni život u Srbiji i da nema meraka bez romske muzike”, kaže novinarka Ana Kražić Živković.
Priča o njima kroz istoriju iz ugla interkulturalnosti je u stvari borba protiv diskriminacije i predrasuda, kaže Turkijan Redžepi, autor projekta o uticaju romske muzike na kulturu u Srbiji. Ističe da se malo zna i o podvizima romskih trubača kao što su Rustem Sejdić iz Bojnika i Amet Ametović iz Leskovca još u vreme balkanskih ratova.
„Amet je bio dobar sluhista i čuo je od turskog trubača kako se svira zvuk za povlačenje iz borbe i to učinio u Kumanovskoj bici, dok je Srbima odsvirao zvuk za napad i na taj način smo pobedili Turke“, objašnjava Turkijan Redžepi autor projekta.
U Nišu se na raznim slavljima pojavljuje oko 20 romskih orkestara, ali nisu svi iz Niša. Čak i ne postoji tačan popis svih muzičara i trubača.
„Ne postoji veselje bez romske muzike, a u Nišu ni bez robot kola čiji je autor Nišlija Saša Mutić”, dodaje Redžepi.
„Živimo jedni pored drugih i ne treba da se gledamo preko ulice“, dodaje novinarka Ana Kražić Živković.
Jedan od ciljeva ovog projekta koje je podržalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je i da se u niškim školama koje većinski pohađaju Romi izučava romski jezik, kao što je to slučaj u Kostolcu i Leskovcu, da bi se očuvao identitet romskog naroda.