Voćni sokovi, gumene bombone, žvakaće gume, suhomesnati proizvodi – sve to je ukusno, ali puno aditiva. Dobro je poznato koliko preterana upotreba može da bude štetna po zdravlje ljudi, a imaju ih gotovo sve namirnice.

Proizvođači se služe i raznim trikovima kako bi nas naterali da zaboravimo na ove štetne dodatke hrani. Zato nije slučajnost što su aditivi ispisani sitnim slovima na pakovanju, ne bi li promakli kupcima.

Imate dva komada mesa. Jedno deluje više crveno, svežije od drugog, što ne znači da je svežije i kvalitetnije, Tu se doda prehrambena boja. Koriste se i optičke varke. Večita dilema zašto se narandže pakuju u crvenim mrežicama, a kivi u braon. Ili je lošijeg kvaliteta. Hleb koji se reklamira kao integralni hleb, a kad pročitate sastav, on je 80 odsto belo brašno, kaže nutricionista Dejan Stepanović. 

Od aditiva se najviše prekomerno koriste boje, u proizvodnji bezalkoholnih pića,

praškastih proizvoda, konzervirane hrane, gotovih jela, soseva. Najviše štetnih aditiva se kod nas koristi u industriji mesa. To se odnosi na mesne prerađevine i suhomesnate proizvode, kaže Stepanović. Svetska zdravstvena organizacija je još 2016. godine upravo suhomesnate proizvode svrstala u petu kategoriju kancerogenih materija, zbog soli nitrita, nitrata, fosfata. U svemu treba biti umeren.

U domaćoj proizovdnji, ko pravi suhimesnate proizvode, to je drugo. Što se tiče industrijske hrane, preporuka je unos kod zdravoh osoba do 200 grama nedeljeno najviše suhomesnatih. Kod dece i kod trudnica je preporuka isključiti iz ishrane suhomesnate proizvode. Generalno, loša nam je isrhana, Više se gleda na količinu, nego na kvalitet, dodaje Stepanović. 

Neki aditivi mogu da izazovu alergijske reakcije, naročito astmatičarima, a za neke je dokazano da su kancerogeni. Problem je što se ne poštuju dozvoljene količine koje se dodaju, kaže nutricionista Dejan Stepanović.

Kad su deca u pitanju, dosta tih nepoželjnih aditiva nije naznačeno. To su gumene bombone, praškasti proizvodi, sokovi, žvakaće gume, kaže nutricionista. 

Kaže da veštačko mleko za bebe ne sme da sadrži nikakve aditive.

Takođe, preporučuje da, umesto kupovnih sokova, pojedemo sveže voće, a da suhomesnate proizvode zamenimo sveže spremljenim mesom. U Srbiji je upotreba aditiva u prehrambenoj industriji regulisana posebnim Pravilnikom koji bi trebalo da je usklađen sa evropskom regulativom. U praksi je to malo drugačije, kaže Stepanović.