Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Cveti, praznik kada je Isus Hrist sa svojim učenicima svečano ušao u
Jerusalim. Narod ga je dočekao palminim grančicama i cvećem. Ovaj praznik se svake godine proslavlja nedelju dana pred Vaskrs.
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovaj praznik uvek bude u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.
Obično idem u ckrvu za Lazarevu subotu sa decom, posetimo neki obližnji manastir ili obližnju ckrvu, ali danas imam mogućnosti da samo sa najmađim članom dođem. Volimo praznike, poštujemo, vernici smo i nadamo se dobrom, kaže jedna Nišlijska.
Praznik Cveti ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na poslednju nedelju njegovog života.
U Jerusalimu ga dočekuju pesmom, palminim grančicama, prostiru mu svoje ogrtače na njegovom putu, kako on dolazi. To je bio jedan drevni običaj kako se dočekivao dolazak cara. Budući da Jevreji već generacijama nisu imali cara, oni su jako očekivali da se ispuni starozavetno proroštvo, da će Bog poslati mesiju, koji će osloboditi narod od greha i uspostaviti carstvo slobode.Oni su očekivali da je taj Isusus u Nazaretu vaskrsao Lazara, očekivali su da je on taj obećani mesija. Onda ga dočekuju kao cara. To je izazvalo još više revolta od strane vlasti u Jerusalimu. Jer, umesto da nađu način da smanje njegovu popularnost, vaskresnje Lazarevo je još povećalo njegovu popularnost i dočekuju ga deca., kaže jerej Stefan Jovanović.
Ovaj događaj se zbio tačno nedelju dana pre Hristovog uskrsnuća.
S obzirom na to da je zbog klimatskih uslova u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline. Praznik Cveti obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima.
Jedan od glavnih običaja jeste rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom. Cveće se potom stavlja u činiju zajedno sa vodom, da bi se porodica umila tom vodom.
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na ovaj paznik ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
