Građani kažu da je porodica osnovna i ključna u vaspitanju i brizi o detetu. Dodaju da je ono što se desilo velika tragedija i upućuju saučešće porodicama stradalih, kao i podršku porodicama dece koja su prisustvovala ovoj tragediji.

“Znam iz medija šta se desilo, nemam komentar. Dotakli smo dno i manje od dna, ako može tako da se kaže. Saučešće porodicama, kao društvo smo dotakli dno. Krivci su svi izuzev dece, prvo od roditelja pa svi ostali, a država isto ništa nije bolja”, rekao je jedan sugrađanin.

U “naše” vreme se to nikada nije dogodilo, rekla je jedna sugrađanka, i smatra da ne može čovek da krivi ni roditelje, ali da bi trebali da povedu više računa sa kim se deca druže.

“Vaspitanje domaće je najvažnija stvar, ja sam dete prosvetnih radnika i znam odlično. Ovo je strašno i za roditelje i za decu”, rekla je ona.

Jedna devojka je u Beograd stigla iz Sjedinjenih Američkih Država i na pitanje novinara da li je čula šta se desilo u školi, rekla je da je u šoku te da se u SAD to gotovo svakodnevno dešava.

Smatra da ovakav čin nije izazvalo gledanje filmova, jer je, kako kaže, i sama kao dete gledala i volela i triler i horor žanrove.

“Mislim da su veći krivac društvene mreže. Takođe neka unutrašnja nestabilnost počinioca, neki problem. Mislim da su svi deo po deo krivi, roditelji, društvena sredina, pa i učitelji”, rekla je ona.

Da li smo se mi pretvorili u Ameriku, upitala je jedna starija sugrađanka, i navela da deca sve “donose iz kuće”.

Dodala je da nema discipline ni u školi ni u kući i da bi roditelji trebali da više razgovaraju sa decom.

“Nije dovoljno dati novac i pustiti dete na ulicu. Deca pate jer nemaju dovoljno ljubavi i zato postaju delikventi. Kažu da je bio ćutljiv i dobar đak, što ne obećava za neke druge stvari – psihiološke, o kojima roditelji moraju da misle”, rekla je ona.

Navela je da su potrebna veća ovlašćenja za škole i institucije koje se bave decom.

Baka četiri devojčice kaže da sa njima razgovaraju puno kod kuće, i da osnovno moralno ponašanje, drugarstvo, prijateljstvo i ponašanje uopšte “dolazi iz kuće”.

“Deci nedostaje upravo roditeljska pažnja. Roditelji jako puno rade ovako i onako i privatno. Mi smo u kući baka i deka, pa se trudimo da bar nešto nadomestimo, da ih odvratimo od tih emisija na televiziji, igramo sa njima društvene igre u kući, organizujemo izlazak u prirodu i aktvnosti pored škole – gimnastika, muzička škola i slično. Da nemaju puno vremena za tako neke druge stvari”, rekla je ona.