Proleće dolazi u sredu, 20. marta u 4 sata i 6 minuta. U isto vreme na južnoj Zemljinoj poulopti počinje jesen. Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 44 minuta,tj. do 20. juna kada počinje leto. Prema rečima klimatologa, mart je ove godine topliji za oko tri stepena Celzijusa u odnosu na prosečne temperature u ovo doba godine, a kako najavljuju druga polovina marta će biti još toplija od prve koja je iza nas. Ovakvo vreme mogu izazvati uobičajene tegobe kod većine hronično obolelih i osetlјivih osoba, a oprez se savetuje cerebrovaskularnim bolesnicima, osobama sa varirajućim krvnim pritiskom i astmatičarima.

Klimatolozi kažu da će se nastaviti trend neuobičajeno toplog vremena za ovo doba godine, kao i da je to posledica klimatskih promena za koje odgovornost snose ljudi. Analize meterologa pokazuju da je 2023. bila najtoplija godina za celu planetu, kao i da je svaki mesec pojedinačno do sada bio najtopliji.

“Do sada, mart je ove godine topliji za oko tri stepena Celzijusa u odnosu na prosečne temperature, a druga polovina marta će biti još toplija. To je posledica globalnog zagrevanja, jer je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi za povećana za 50 odsto”, kaže klimatolog Vladimir Đurđević. 

U Nišu na dan proleća će biti do 14 stepeni i temperature će postepeno rasti do nedelje kada će živa u termometru dostići 20 stepeni. Lekari ističu da na ovakve vremenske uslove reaguju meteoropate odnosno 40 odsto zdravih osoba i oko 80 odsto hroničnih bolesnika.

“Ovakve vremenske prilike na prvom mestu utiču na naš centralni nervni sistem. Dolazi do smanjene koncentracije, razdražljivosti, pospanosti. Ti simptomi ometaju funkcionisanje tokom dana i to su te meteorotropne reakcije koje su normalne. Međutim, kod pacijenata koji imaju neku hroničnu bolest, može doći do pogoršanja”, objašnjava dr Miljana Belević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti.

Da bi smanjili tegobe izazvane vremenskim prilikama lekari savetuju mediteransku ishranu, šetanje od 30 do 40 minuta dnevno i dobar san.