U Srbiji se godišnje baci više od 700.000 tona hrane, najviše u domaćinstvima, kažu podaci. Međutim, ovo nije problem koji pogađa samo našu zemlju, već je bacanje hrane postalo globalna epidemija. 

U vreme inflacije i globalne krize prva pomisao svih nas kada uđemo u prodavnicu je da je hrana mnogo poskupela. Ali, ni udar po novčaniku često nije dovoljan da nas opomene da promenimo odnos prema hrani, da je kupujemo i pripremamo onoliko koliko nam treba kako ne bismo morali na kraju da je bacimo. Podaci kažu da jedno domaćinstvo godišnje kroz bacanje hrane zapravo u nepovrat baci oko 350 evra. Malo je onih koji su toga svesni.

Svest bi o značaju čuvanja hrane trebalo da nam podignu i problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju i poljoprivrednici na njivama sa kojih te namirnice i potiču. O tome je bilo reči i na Dijalogu o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji koji je održan u Nišu.

Na skupu je bilo i reči o inovativnim rešenjima u proizvodnji hrane, uticaju ljudi na prirodu, ali i o bezbednosti hrane. O toj bezbednosti brinu tri inspekcije – poljoprivredna, fito sanitarna i veterinarska.

I da se vratimo na početak i pored svega uzmemo u obzir i činjenicu da u svetu gladuje oko 800 miliona ljudi dok mi bacamo hranu.