Rat u Ukrajini nastavlja se, sada i pod pretnjom upotrebe nuklearnog oružja.

Potpredsednik Saveta bezbednosti Ruske Federacije, bivši predsednik države i predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev poručio je da bi svako oružje u arsenalu Moskve, uključujući strateško nuklearno naoružanje, moglo biti iskorišćeno za odbranu teritorija prisajedinjenih Rusiji.

Medvedev je rekao da se će se planirani referendumi u oblastima pod ruskom kontrolom u Ukrajini održati i da tu “nema nazad”.

“Zapadni establišment i svi građani NATO zemalja uopšte moraju da shvate da je Rusija izabrala svoj put”, rekao je Medvedev.

Ruski predsednik Vladimir Putin juče je potpisao ukaz o delimičnoj mobilizaciji i zapretio nuklearnim udarima u slučaju napada na Rusiju.

Zapadni lideri osuđuju Putinov potez i nastavljaju da naoružavaju Ukrajinu.

Gužve na granici Finske i Rusije, gde je predsednik Vladimir Putin proglasio delimičnu mobilizaciju, povećane su tokom noći, saopštila je finska granična straža i dodala da je situacija pod kontrolom.

Ministri spoljnih poslova članica EU saglasili su se na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku da nastave sa novim sankcijama protiv Rusije.

Gutereš: Ne nazire se kraj rata u Ukrajini

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da nema naznaka da će se konflikt u Ukrajini završiti u skorije vreme.

“Ruski rat u Ukrajini ne pokazuje znakove slabljenja. Najnoviji razvoj događaja je opasan i uznemirujući. To su sve dalji koraci od bilo kakvih perspektiva za mir”, kazao je Gutereš, preneo je TAS S.

On je pozvao države da ponove svoju posvećenost da ne koriste nuklearno oružje i da ih u potpunosti odbace.

“Kao što sam rekao od početka, ovaj besmislen rat ima bezgraničan potencijal da nanese veliku štetu Ukrajini, ali i celom svetu. Pomisao o nuklearnom konfliktu, donedavno nezamisliva, postala je predmet debate. To je apsolutno neprihvatljivo. Sve nuklearne sile treba da se ponovo obavežu da neće koristiti nuklearno oružje i da će ih uništiti”, dodao je on.

Gutereš je rekao da se nada da će Rusija i Ukrajina nastaviti sa razmenom zatvorenika.

“Jučerašnje vesti da je više od 250 ratnih zarobljenika zamenjeno između Ukrajine i Rusije je dobar razvoj. Pohvaljujem napore obe strane i nadam se da će biti izgrađene na bazi ”svi za sve”, rekao je Gutereš na ministarskom sastanku Savetu bezbednosti UN na temu Ukrajine.

On se, takođe, zahvalio turskoj vladi na ulozi u “obezbeđivanju ovog sporazuma”.

Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin rekao je ranije danas da je 215 zarobljenika, među kojima su i pripadnici ukrajinskih nacionalističkih bataljona, predato Kijevu u zamenu za 55 ruskih vojnika i ukrajinskog političara Viktora Medvedčuka.

KRSTIĆ: DOGOVOR IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE DALEKO

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić kaže da je očekivana paralela između KiM i Ukrajine, koju je u govoru na Generalnoj skupštini UN naglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Druga ključna poruka bila je da ni na koji način nećemo ugroziti mir u regionu, kao i poziv na dijalog sa Prištinom i na što bliže odnose sa Albanijom, koji su najbolji u novijoj istoriji”, rekao je Krstić za Tanjug.

Na pitanje koliko je bilo izazovno što je predsednik Srbije govorio posle ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Krstić je rekao da je to bilo izazovno na dva načina – sa jedne strane, kaže, to može da dovede do veće pažnje, a sa druge strane, dodaje, fokus može potpuno “da ode” posle izlaganja ukrajinskog predsednika.

Međutim, kako smatra, Srbija objektivno gledano nije među važnim državama u Generalnoj skupštini UN.

“Mislim da su mediji više pridali pažnju tome nego što je to bilo realno značajno sa aspekta međunarodnih odnosa, ali mislim i da je taj govor privukao pažnju onih koje je trebao da privuče”, kazao je Krstić.

On je rekao da uvek ima smisla razgovarati i govoriti u Generalnoj skupštini UN, ali, napominje, to nije dovoljno da bi se otišlo korak napred u pravcu održavanja svetskog mira i u pravcu rešavanja problema koji trenutno postoje u Ukrajini.

“Neophodno je da postoje pregovori tet-a-tet između zaraćenih strana i pregovori širih aktera koji su na neki način uključeni u ovaj sukob. Takođe, neophodno je da profunkcioniše Savet bezbednosti UN, koje je ipak ključno telo UN, a bavi se međunarodnim mirom i bezbednošću”, ističe Krstić.

On smatra da u ovom trenutku deluje da je dogovor daleko, kao i da situacija ide u pravcu dalje eskalacije na terenu, ali ne misli da će u ovom trenutku doći do teritorijalnog proširenja sukoba van Ukrajine.

“Ali, crvene linije se pomeraju, imajući u vidu da je u Rusiji započeta delimična mobilizacija. Vrlo je moguće da će biti održani referendumi u četiri oblasti u Ukrajini koje žele da se pripoje Rusiji i da će Rusija možda i anektirati ove oblasti. U tom slučaju eventualni ukrajinski napad na neku od teritorija koju bi Rusija smatrala svojom, Rusija bi tumačila kao napad na svoju državu”, kazao je Krstić, koji veruje da neće doći do eskalacije nasilja u širem smislu.

Na pitanje da li se trenutno vodi Hladni rat broj 2, Krstić odgovara da je već neko vreme u toku Hladni rat 2, samo što je, kaže, stvar u tome da Rusija sada nije drugi pol u svetskoj moći.

“Amerika je u ovom trenutku nadmoćnija u odnosu na Rusiju, nego što je bila u odnosu na Sovjetski savez. Kina u ovom trenutku predstavlja najvećeg izazivača svetske moći, a ona nije direktno uključena u sukob. Da li će to ići u pravcu formiranja dva pola, gde bi jedan bio Peking u saradnji sa Moskvom, a drugi Vašington u saradnji sa zapadnim saveznicima, moguće da će se to u perspektivi dogoditi, ali to sada nije slučaj”, kaže Krstić.

On misli da bi bilo koji aranžman za Ukrajinu ukoliko bi se postigao, i ako bi bio podržan od strane svih aktera, morao na kraju da bude aminovan i u Savetu bezbednosti UN, koje bi, kaže, morao da ima ulogu u sprovođenju tog dogovora.

“Ali, pošto nema dogovora, nema ni nade da će to funkcionisati”, rekao je Krstić i dodao, odgovarajući na pitanje, da bi bio presedan ukoliko se blokira stalno članstvo Rusije u Savetu bezbednosti.

“Postoje neke inicijative, pozivaju se neki akteri na rezoluciju UN za mir iz 50-ih godina. (Džozef) Bajden je u svom govoru u Generalnoj skupštini UN rekao da bi Savet bezbednosti trebao da se proširi novim članovima, i stalnim i privremenim, i da bi trebalo ograničiti pravo veta. To je prvi put da jedan američki predsednik kaže tako nešto i ovo je iskorak od strane Amerike, kojoj u ovom trenutku to odgovara da bi ograničila moć Rusije”, smatra Krstić.