Vremenske nepogode sve su češće, a štete sve veće. Još nema zvaničnih procena kolika je ukupna šteta od poslednjeg nevremena, ali je izvesno da je reč o ogromnoj sumi novca. Građani koji su svoju imovinu osigurali, u boljoj su poziciji od onih drugih. Ko ima sve pravo na nadoknadu štete od olujnog nevremena?

Nišlijama kojima je oštećena imovina u olujnom nevremenu a koji su se osigurali od ovakvih rizika, štetu će nadoknaditi društva za osiguranje. Takvih u Nišu nema mnogo. Ipak, kažu da ih sve učestalije elementarne nepogodne navode na razmišljanje.

“Možda bih uzeo sad posle ovih nevremena”, kaže stariji Nišlija. 

U osiguravajućim društvima kažu da se posle epidemija i elementarnih nepogoda građani više interesuju za osiguranja ali da nisu dovoljno informisani šta sve mogu da osiguraju i ko sve ima pravo na naknadu štete nastale zbog nevremena.

“Od korone raste broj građana koji su osiguravaju, a posebno se interesuju posle zemljotresa u Turskoj”, objašnjava Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije. 

Poplave koje su u maju 2014. zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, smatraju se jednom od najtežih karastrofa ovakve vrste u Evropi u poslednjih 120 godina. Ukupne štete bile su oko 3,1 milijardu dolara, a 82 osobe su izgubile život. Obaveze osiguravača bile su oko 100 miliona dolara, ili svega oko 4 odsto ukupnih šteta.

U Srbiji je 2015. godine odnos šteta i osiguranih materijalnih dobara još manji, jer je svega oko dva posto imovine imalo neku polisu osiguranja.

“Požar, grom, grad oluja je osnovna polisa kojom ste osigurali svoju imovinu. Na godišnjem nivou za to bi trebalo izdvojiti 60 evra godišnje”, kaže Ćirić.

Ukoliko se radi o štetama od oborenog drveća sa javnih površina neophodno je obratiti se nadležnom javnom komunalnom preduzeću, a ako je reč o privatnoj svojini potrebno je obavestiti vlasnika parcela.

Iz Udruženja osiguravača objašnjavaju da su osiguranja koja pokrivaju ove vrste šteta kasko osiguranje za motorna vozila, odnosno osiguranje imovine u slučaju štete na stanovima, kućama, poslovnim prostorima i drugoj imovini građana.

“Oni koji nemaju kasko osiguranje a dođe do pada stabla ili grana, sa javne zelene površine, usled vremenskih nepogoda i tom prilikom dođe do materijalne štete ili telesnih povreda, neophodno je da građani pozovu odgovarajuće javno komunalno preduzeće ili vlasnika parcele.”, dodaje Ćirić.

Drugačije rečeno, većinu štete koja je nastala zbog nevremena, država nije dužna da plati, jer je reč uglavnom o privatnoj imovini, čak i kada su u pitanju krovovi zgrada. Međutim, ukoliko je svojina oštećena padom drveta, kojom upravlja lokalna samouprava, onda je moguće naplatiti štetu.