Svaka peta Romkinja na jugoistoku Srbije završila je srednju školu, čime se potvrđuje značaj ulaganja u obrazovanje, pokazuje istraživanje Udruženja Romkinja “Osvit”. Međutim, one su i dalje u veoma teškom položaju kada se odluče da prijave nasilje. Iz “Osvita” najavljuju inicijativu za donošenje amandmana na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji bi predvideo i urgentan smeštaj za žene Romkinje. O rezultatima istraživanja i položaju Romkinja, povodom Svetskog dana Roma, u zgradi Skupštine Grada Niša održan je okrugli sto.

Od 500 ispitanih pripadnica romske zajednice, starosti od 15 do 68 godina, iz Niša, Vranja, Aleksinca, Kostolca i Zaječara, 20 odsto njih je završilo srednju školu. To je pokazalo istraživanje Udruženja Romkinja “Osvit”. To je možda i karika koja ih može osnažiti da se bore za svoja prava.

To ranije nikada nismo imali. Dobili smo argumente da Romkinje žive u specifičnim uslovima. Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i hitne mere koje predviđaju ovaj Zakon nisu adekvatni Romkinjama, jer one žive u višegeneracijskim, proširenim porodicama sa roditeljima i rođacima nasilnika. Onog trenutka kada Romkinja prijavi nasilje u porodici, nailazi na dodatnu torturu, predsednica Udruženja Romkinja “Osvit” Ana Saćipović. 

Najavljuje inicijativu za donošenje amandmana na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji bi predvideo i urgentan smeštaj za žene Romkinje.

Skupština Grada Niša je februara usvojila lokalni akcioni plan za inkluziju Romkinja i Roma u Nišu za period od 2024. do 2026. godine.

I sagledava stanje i problematiku ove nacionalne zajednice u svim najvažnijim segmentima, a to su obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena i socijalna zaštita, kao i oblasti kulturnog identiteta, kaže predsednik Skupštine Grada Niša doc. dr Boban Džunić. 

Svaki dinar uložen u romsko dete, kroz stipendiranje ili afirmativne mere koje su uključene lokalne akcione planove, pokazalo je da ta deca to zaslužuju. Kada jedan romski mladiđ ili devojka sa sedmim stepenom stručne spreme traži posao i ne nađe ga, da li može da bude dobar primer ostalim naraštajima Roma, kaže Saćipović. 

Iz niškog budžeta je za Lokalni akcioni plan izdvojeno 12 miliona dinara.

Ističem da je Skupština otvorena za saradnju sa nevladinim sektorom, jer na taj način možemo da sagledamo i probleme svih onih ljudi koji nemaju svoje parlamentarne predstavnike u Skupštini. Međutim, u Skupštini grada i romska nacionalna manjina ima svoje predstavnike i oni iznose svoje probleme i predlog rešavanja tih problema. Postoji mogućnost da to bude veoma aktivniji deo funkcionisanja i u tom delu pružam svaku vrstu podrške i pomoći, kaže doc. dr Boban Džunić.

Povodom Svetskog dana Roma, u Skupštini Grada Niša organizovan je okrugli sto, na temu istraživanja o rasprostranjenosti nasilja nad Romkinjama u Jugoistočnoj Srbiji i preporuke za unapređenje javnih politika.