Savet bezbednosti UN odbacio je predlog da se na njegovoj današnjoj sednici raspravlja o NATO bombarodvanju SRJ.

Odluka da se ta tema nađe u agendi sednice odbačena je sa 12 uzdržanih, nula glasova protiv održavanja.

Za održavanje sednice bila su tri člana SB UN.

Predlog da se ova tema nađe na dnevnom redu potekao je od Rusije.

ZA BILE SAMO RUSIJA, KINA I ALŽIR

Zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu danas izglasale da se na dnevni red sednice, koja je počela u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.

Za su glasale tri članice SB UN – Rusija, Kina i Alžir, glasova protiv nije bilo, a 12 zemalja je bilo uzdržano.

Raspravi o NATO agresiji na samom početku sednice usprotivio se stalni predstavnik Francuske pri UN Nikola de Rivijer, koji je rekao da predlaganje te teme neće “ni na jedan način doprineti napretku”.

“Rusija cinično koristi intervenciju 1999. godine da opravda svoj rat protiv Ukrajine i agresivnu spoljnu politiku u Gruziji 2008 i na Krimu 2014”, poručio je De Rivijer.

On je dodao da agenda sednice treba da bude odluka svih članica Saveta bezbednosti.

“Odluka nije na jednoj članici, pa ni na predsedavajućoj zemlji”, rekao je De Rivijer.

Sa druge strane, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da se ovih dana čitav svet seća žrtava tragičnih događaja na Balkanu, čiji je uzrok bila ilegalna agresija NATO-a.

“Razumem da je za predstavnike NATO-a za ovim stolom neprijatno da ovo čuju i da se o tome raspravlja, ali je važno o tome diskutovati, ne samo zbog toga što je bilo, nego i zbog toga što se sada dešava u tom regionu”, poručio je Nebenzja.

On je zatražio da se održi otvoreni brifing u Savetu bezbednosti o posledicama NATO agresije na SRJ po međunarodni mir i bezbednost u svetu.

Odluku glasanjem o održavanju sednice donele su stalne članice SB UN – Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija i SAD, kao i nestalne članice – Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska.

Sednica SB UN zakazana je na inicijativu Rusije povodom 25 godina NATO bombardovanja SRJ, a ruska Državna duma je prošle nedelje usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim će se obratiti UN.

U dokumentu je ocenjeno da su agresijom stvorene pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod “maskom navodne borbe za vrednosti slobode i demokratije”.

Tim dokumentom pozivaju UN, da osude vojnu operaciju zemalja NATO protiv suverene Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. u korist Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice NATO pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju koja je izvršena bez odluke SB UN.

Sednica SB UN bila je i jedna od tema razgovara koji su u četvrtak u Moskvi imali Dačić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Vazdušni napadi NATO-a na SRJ, izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

NATO bombardovanje dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a pričinjena je šteta od sto milijardi dolara.

Dačić: Razočarani smo

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je večeras da je Srbija razočarana zbog toga što je danas sprečeno da se, kako je naveo, čuje istina o NATO agresiji SR Jugoslavije 1999. godine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Došli smo ovde na poziv SB UN. Smatramo da je tema izuzetno važna za međunarodno pravni poredak i da se danas, kao što je bombardovanje Srbije bilo izvedeno kao presedan, dogodio jedan presedan na proceduralnom glasanju”, rekao je Dačić na konferenciji za medije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

On je zahvalio Rusiji, Kini i Alžiru koji su podržali inicijativu da se u Savetu bezbednosti razgovara o bombardovanju SRJ.

Zahvalio je i zemljama koje nisu glasale za, rekavši da su mnoge zemlje bile uzdržane jer nisu želele da se razgovaraju o temi u kojoj “očigledno postoje dvostruki standardi”.

Dačić je, komentarišući to što je NATO bombardovanje izvedeno zbog navodnih humanitarnih razloga, upitao o kojim humanitarnim razlozima je reč, s obzirom na to da je izvršeno “gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije”.

“Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u poslednjih nekoliko meseci, kad Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali zato se nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama”, rekao je šef srpske diplomatije.