Kiša koja je padala prethodnih dana ide na ruku poljoprivrednicima, pa će setva krenuti na vreme. Sa druge strane na ruku ne idu cene repromaterijala koje su za oko 50 odsto više nego lane. Poljoprivrednici se u prvom redu žale na cenu veštačkog đubriva i goriva i još prave računicu isplati li se sejati ove godine. Već tešku situaciju dodatno otežavaju i slabi prinosi kukuruza koji su prepolovljeni u odnosu na višegodišnji prosek. Prema sadašnjoj računici, izgleda da će zarada biti mala, a ulaganja , bogami, duplo veća od očekivanih.

„ŽUTO ZLATO“ PODBACILO

„Žuto zlato“, kako ga zove poljoprivrednik Srđan Tošić iz Pasi Poljane, ove godine je podbacilo, pa će zarada biti prepolovljena. To znači da će biti manje para i za setvu koja je ove godine skuplja nego ikada. Tošić kaže da su cene đubriva, goriva, semenske pšenice porasle za skoro 50 odsto. Dodaje da svake godine sadi po osam hektara pšenice i osam hektara kukuruza, ali da sada, nema kud. Uprkos svemu moraće da se snalazi jer od ovog posla živi.

Cene su astronomske, a neki apotekari kažu da neće ni da naručuju robu. Mi koji imamo i po 15 hektara moramo da radimo, jer nećemo imati obrt sledeće godine. Ali, koliko ćemo sejati i kako i kakav će biti kvalitet to je pitanje, kaže Tošić. 

Zbog visoke cene đubriva koja je skočila za 30 do 50 odsto, zemljoradnici će biti prinuđeni da uštede na pšenici i da koriste svoje staro seme što automatski dovodi u pitanje kvalitet prinosa naredne godine.

Mnogi se pitaju da li da seju. Ali ako seju seme iz ambara to će povećati opasnost od bolesti i sigurno će uticati na prinos, kaže Saša Stanković iz PSS Niš. 

Jedina dobra vest u celoj priči je da se očekuju nešto veće cene kukuruza i pšenice. Međutim, ukoliko ratari rasprodaju svoje prinose očekuje se smanjenje stočarskog fonda, kažu stručnjaci.