STOLTENBERG U SREDU ODVOJENO SA VUČIĆEM I KURTIJEM (VIDEO)

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovaraće u sredu, u sedištu vojne alijanse u Briselu, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i potom sa premijerom privremenih vlasti u Prištini Aljbinom Kurtijem.

Kako je NATO najavio saopštenjem, najpre će se Stoltenberg sastati sa predsednikom Vučićem, nakon čega će održati zajedničku konferenciju za štampu u 15:30.

Vučić je, u četvrtak u izjavi novinarima, najavio da će 17. i 18. avgusta boraviti u Briselu, i da će razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Stoltenbergom, kao i učestvovati u dijalogu sa Prištinom.

SAM RAZGOVOR U BRISELU U OVIM OKOLNOSTIMA MINIMALAN NAPREDAK

S obzirom na trenutke okolnosti u odnosima Beograda i Prištine, i sama činjenica da će biti razgovora u Briselu je minimalni napredak, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković, ali i dodaje da je „sadržinski“ teško očekivati bilo kakvo održivo i primenjivo rešenje po otvorenim pitanjima, registarskih tablica i ličnih karata.

„Moguće je da će doći do iskoraka po pitanju nestalih, da će biti zaključeni sporazumi koji imaju šansu da budu sprovedeni, a ZSO ostaje tema o kojoj će se diskutovati, ali sumnjam da će razgovori dovesti do preciziranja datuma kada će se postići sporazum na tu temu“, rekao je Stanković za Tanjug, govoreći o očekivanjima od predstojećeg razgovora u Briselu 18. avgusta, ali i o konstataciji predsednika Aleksandra Vučića da je skeptičan da u dijalogu može doći do rezultata.

Pitanje Zajednice srpskih opština je, kaže Stanković, suviše kontraverzno pitanje za albansku političku elitu, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, dok je, sa druge strane, to je neka vrsta političkog imperativa za Beograd, koji je manje-više sve obaveze iz Briselskog sporazuma ispunio, a Albanci Zajednicu nisu formirali.

„To će ostati kao otvorena tema“, konstatuje Stanković.

Na pitanje šta se može očekivati od najavljenog sastanka predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, Stanković ističe da Stoltenberg mora da pruži jasne garancije da će se NATO kretati u okviru onoga što je mandat KFOR-a:

„Da će se NATO baviti održanjem mira na Kosovu i da će biti u suštini jedina legitimna sila sa autorizacijom Ujedinjenih nacija, koja će štititi sve stanovnike Kosova, i Srbe i Albance“.

Stanković ukazuje da Stoltenberg mora da objasni zbog čega postoji takva sloboda kretanja specijalnih jedinica ROSU i pruži uveravanja da će se te jedinice kretati isključivo prema dogovorima koji su postignuti u okviru Briselskog sporazuma.

Podseća da je ROSU više puta prekršila Briselski sporazum, što je, kaže, bila svesna akcija vlade u Prištinai.

„Čini se da NATO nema problem sa Srbima, već sa Albancima, i Srbija zato treba samo da predoči činjenice i da zahteva da se, u skladu sa jednim od nepisanih principa međunarodnog prava – poštuje ono što je potpisano“, rekao je Stanković.

BEZ OČEKIVANJA U DIJALOGU, VAŽAN SASTANAK SA STOLTENBERGOM

Od dijaloga Beograda i Prištine 18. avgusta u Briselu se ne očekuje puno jer je sastanak sazvan po agendi od ranije, a tek sada posle događaja na severu Kosova i dramatizacije oko tablica, nema razloga da obe strane na razgovore dođu u punom poverenju, izjavio je za Tanjug direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

On ocenjuje da političko-propagandne i medijske okolnosti nisu takve da bi političari mogli sesti i napraviti ozbiljan politički proboj, a kako kaže ne vide se ni pripreme za tako nešto.

“ Ono što je trenutno došlo u prvi plan jeste održavanje bezbednosti i sprečavanje dalje destabilizacije severa Kosova, Kosova i Zapadnog Balkana. Što se tiče samog razgovora, pojaviće se mapa puta ili neka deklaracija, dogovor oko otkopavanja dve grobnice, utvrđivanje sudbine nestalih lica, mada i tu ima nekih sitnih problema ali po svemu sudeći to će se dogoditi i dogodiće se pojedinačni susreti, Borela i Lajčaka sa Vučićem i Kurtijem ali ne vidim uslova pa ni pripreme da dva glavna pregovarača sednu zajedno“, kaže sagovornik Tanjuga,

Kada je reč o razgovoru predsednika Srbije sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, Janjić ocenjuje da je on veoma važan i da njegov ishod može bitno uticati i na ishod razgovora 18. avgusta.

“ Radi se o tome da je NATO doveden u situaciju da je morao 1. avgusta da maltene preko noći reaguje pozivanjem načelnika generalštaba oružanih snaga i jedne i druge strane a to je poslednji stadijum. Stoltenberg očigledno pokušava da odnose vrati na nivo politike i diplomatije i tu se pojavljuje problem, jer postoji snažna logistička aktivnost SAD, odnosno zemalja Kvinte da Kosovo postane punopravna članica NATO“, kaže Janjić.

Ocenjuje da je to potpuno nova situacija za Srbiju, mada je, kaže ovde glavni udar na Slovačku i zemlje Evrope koje nisu priznale Kosovo, da priznaju članstvo u NATO-u, pa da se ide korak ko korak.

Prema njegovim rečima NATO sada ima potrebe „za Srbijom kao partnerom, da se kriza iz Ukrajine ne bi širila, a druga je za vojnicima, za ljudstvom, pa i onim sa Kosova, jer se otvorio Bliski Istok“.

“ Kada se sve to ima na umu predsednik Vučić će imati ozbiljne političko-bezbednosne razgovore. Voleo bih da se to pored opšteg dogovora, završi inicijativom predsednika Srbije na sastanku 18. avgusta da razgovori o budućoj normalizaciji treba da uvrste i pitanje saradnje u oblasti bezbednosti“ , kaze on.

Objašnjava da ta bezbednost treba da se odnosi kako na ljudsku, vezanu za požare i masovne nesreće, tako i na pitanja „tvrde bezbednosti“, odnosno saradnje organa Kosova i Srbije uz medijaciju NATO-a da bi se sprečavale situacije kao što je ona od 1.avgusta i da bi se smirile strasti politicara da podgrevaju strahove kod naroda.

“ Taj sastanak može da prođe kao tehnički, a ne bi bilo dobro da bude tako, jer to je odlična prilika za Srbiju da poentira po pitanju bezbednosti i da traži da bude aktivan učesnik u tome. Bojim se da ako to ne iskoristimo da će kanalima NATO-a Amerikanci sigurno uspeti da Kosovo postane punopravna članica NATO a onda se stvari menjaju“, istakao je Janjić za Tanjug.