Svetski dan prevencije samoubistava
Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Procenjuje se da ovakvih slučajeva ima više od 700.000 godišnje širom sveta.
Samoubistvo najčešće bude u sklopu drugih težih psihijatrijskih bolesti, kao što su depresija,
šizofrenija, ali postoje i tzv. reaktivna, impulsivna samoubistva kod mlađih ljudi, kaže psihijatar Doma zdravlja Niš dr Aleksandar Stojičić.
Godišenje više od 700.000 ljudi širom sveta oduzme sebi život. Psihijatrija pokušava da pronađe razlog. To se najčešće dešava u sklopu težih psihijatrijskih bolesti, kao što su depresija, šizofrenija, kaže psihijatar niškog Doma zdravlja dr Aleksandar Stojičić.
Depresivni pacijenti duboko pate, gde vide u tom činu, samoubistvu, jedini izlaz. Mi često našim pacijentima kažemo: samoubistvo je “konačno” rešenje za privremene probleme. Svi naši problemi su privremeni, kaže dr Stojičić.
Kaže da je samoubistvo poslednji čin drame kroz koju osoba kroz duži vremenski period prolazi.
U početku to krene sa mislima. Vremenom se te misli gomilaju i uvećavaju. Posle nekog vremena osoba može da preduzima neke radnje koje će dovesti do samoubistva, npr. ne gledajući da li idu auta ili ne, kaže psihijatar.
Postoje i takozvana reaktivna, impulsivna samoubistva, koja se obično javljaju kod mlađih ljudi, naročito devojaka. Stojičić kaže da iz neostavrene želje, nekad pod uticajem psihoaktivnih supstanci, u neuračunljivom psihološkom stanju oduzmu sebi život.
Postoje i takozvana ponašanja koja u konačnici dovode do kraja života. Nisu to klasična samoubistva. M ogla bi se nazvati parasuicidalna ponašanja, gde osoba sve čini da do smrti dođe. Da li je to padobranstvo ili neki adrenalinski sportovi, gde to rade kompulsivno. Psihiajtrijske bolesti iz domena zavisnosti idu u tom pravcu, ekscesivno uzimanje alkohola, droga, kaže dr Aleksandar Stojičić.
Većina pacijenata koji su pokušali da izvrše samoubistvo, to više ne učini, kaže dr Stojičić. Cilj je, kako kaže, da do tog pokušaja ne dođe. Zato je prevencija najvažnija.