TV ZONA PLUS – HD

VESTI IZ NIŠA I REGIONA

Emisije GRADITELJSKO NASLEĐE ZA BUDUĆNOST

ULICA 5. SEPTEMBAR U SURDULICI – PROVINCIJSKI ŠARM TIŠINE

Ulica 5. septembar u Surdulici vratiće vas u prošlost, pe svega zbog svojih ambijentalnih vrednosti i spomeničkih svojstava. Zato ima veliki značaj u urbano-istorijskoj matrici Surdulice. Kuće u ovoj ulici odišu duhom starih vremena, zbog svojih arhitektonskih oblika, materijala i boja.

Uličnim nizom dominiraju objekti koji su imali određenu estetiku početkom 20. veka i koji su zadržali elemente predratne i međuratne arhitekture. Tu su porodične kuće sa uređenim baštama i zelenilom.

I baš to karakteriše ovaj deo grada. Onaj ko je tu prošao, zna o čemu je reč.

Neke kuće predstavljaju spoj stare gradnje i modernih elemenata. Takva je kuća Radmila Dragutinovića.

Kuća Radmila Dragutinovića predstavlja značajan primer kuće sa težnjom za oslobađanje od istočnjačkih uticaja i sa elementima koji su zaostavština tradicionalnog načina gradnje karakterističnog za narodno graditeljstvo ovog kraja.

Postoji još primera ovakvog spoja tradicionalnih sistema gradnje i materijala, dobro sačuvanih orijentalnih i stilskih karakteristika građanske arhitekture zapadnoevropskog uticaja, jednostavnih prizemnih kuća tradicionalnih karakteristika i mešavine stilova. Tako opisuje ovaj kraj Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, u svojoj studiji “Graditeljsko nasleđe u Opštini Surdulica”. Nije slučajno što se upravo Ulica 5. septembar našla na stranicama ove studije zaštite.

Postoji ono pitanje “Šta kriju mali gradovi”? Mali gradovi čuvaju svoju autentičnu arhitekturu. Po toj arhitekturi vi možete da vidite kako se jedno mesto razvijalo. Kako se taj prelaz iz jednog naselja koje je bilo seoskog tipa u jedno urbano gradsko naselje. U Surdulici ima više građevina koje nam svedoče o tome. Ulica 5.septembar je ostala onako autentična baš po tome što se sačuvan niz kuća. Novogradnja nije narušila ambijent. To je svedočanstvo nekog života koji je tu bio, nekog palanačkog, ali u dobrom smislu, kada se polako život razvijao, kad se sve radilo polako, a ne kao danas – žurba, saobraćaj, nervoza. Cela ta ulica je jedan ambijent prepoznatljiv za Surdulicu I treba težiti da se očuva i  dalje, kaže istoričar Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Đorđe Stošić. 

Neke kuće sagrađene su nakon Drugog svetskog rata, ali prema jasno definisanim urbanističkim parametrima, uz svest o kvalitetima koje ulica poseduje, navodi se u studiji graditeljskog nasleđa. Većina kuća je dobro uklopljena u ambijent, sa izuzecima koje je uz određene modifikacije moguće prilagoditi ambijentalnim vrednostima. Poslednji deo ulične celine čine stambene zgrade nastale u drugoj polovini 20. veka, građene na način da ne utiču i ne narušavaju ambijent ulice. 

Tu ima i novijih zgrada, koje su napravljene posle Drugog svetskog rata, mislim na stambene zgrade. Ali one su nekako uklopljene u ceo taj ambijent, tako da ta ulica ima neki svoj mir, tišinu i veliki značaj za samu Surdulicu i treba je sačuvati kao takvu i prezentovati, popularisati i ne treba pustiti da neka investitorska gradnja uništi te poslednje ostatke onoga što čuvaju mladi gradovi, kao što je Surdulica, dodaje Stošić.

Delimično izmenjen školski kompleks takođe predstavja značajnu građevinu u okviru celine. To je Osnovna škola “Jovan Jovanović Zmaj”. Na istoku ove ulice, nalaze se, dakle stambene zgrade.

Ovaj kraj, crnotravski, surdulički, vlasotinački poznat je po graditeljima. Ja kao inženjer hoću da ta tradicija ostane. Problem je što smo mi kao država zapostavili naše graditelje i majstore. Sad kao ministar nisam zadužen za građevinu, neću da se mešam, ali kao inženjer hoću. Ono što vam je priroda dala, to koristite. Surdulici i ovom kraju priroda je dala Vlasinsko jezero, razvijajmo turizam. Imamo dobre radnike, dobre majstore, dobre građevince i treba mi da gradimo našu Srbiju, a ne stranci da nam grade, poručuje ministar u Vladi Srbije Novica Tončev. 

Prema merama zaštite koje je propisao Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, neophodno je da se pribavi istorijska dokumentacija, ukoliko postoji i koristiti je pri projektovanju, pre svega, fasada.

Ulica je zadržala provincijski šarm tišine, tromosti i spokoja, opisano je u studiji zaštite “Graditeljsko nasleđe za budućnost” Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Ovakva atmosfera ulice podseća na Kanicov opis najlepših delova Surdulice, prilikom obliaska 1889. godine: U Surdulicu smo stigli kroz jedan živopisan, stenovit prolaz, pogat vodopadima. Tu se nalazila džamija, sada pretvorena u školu, i najlepša imanja, sa divnim baštama oko kuća, punih najlepših voćnjaka. Mnogobrojne lepe građevine svedoče o novom procvatu Surdulice.

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Opštine Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com