Volonteri niškog udruženja “Zoo Planet” spasili su povređenu divlju mačku ispod automobila kraj auto-puta Niš-Leskovac. Mačka ima povrede glave i kičme i možda je čeka operacija, ali je trenutno stabilno. Kako je divlja mačka dospela tu, ne zna se. Iz udruženja upozoravaju da je poslednjih godina glavni problem ekspanzija crnog tržišta ilegalnih divljih životinja.

Kada je ekipa izašla na teren, ustanovili smo da je u pitanju verovatno povreda, usled udarca od strane automobila. Uspeli smo da je uhvatimo, da je zbrinemo. Ustanovljeno je da ima povrede kičme i glave. Ona je trenutno stabilno, čeka se rendgenski snimak, Nadam se da ćemo posle toga znati šta će dalje biti što se tiče lečenja. Možda će biti i operisana, ukoliko ima neki ozbiljuniji prelom karlice ili kičmenog stuba, kaže osnivač Udruženja “Zoo Planet” Dušan Stojanović. 

Držanje divljih životinja regulisano je Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu, koji je donelo Ministarstvo zaštite životne sredine. Pravilnikom su otrovne zmije, aligatori, krokodili, kajmani, krupne zveri i svi primati definisani kao opasne vrste, te se, kao takve, ne mogu držati u zatočeništvu.

Teži slučajevi dolaze nam iz carinskih zaplena, a u zadnje vreme i od drugih nadležnih službi. Od februara prošle godine funkcioniše posebna policijska jedinica. To je Odeljenje za borbu protiv ekološkog kriminala, koje operativno dosta dobro funkcioniše, što mi u prihvatilištu vidimo I po povećanom prilivu jedinki, mislim na egzotične vrste, kaže direktorka Zoo vrta Palić Sonja Mandić. 

Biolozi kažu da za životinju ne postoji bolje mesto za život od njenog prirodnog staništa.

Svaka vrsta ima svoje potrebe. Ukoliko je čovek u mogućnosti da ispoštuje njene osnovne zahteve i potrebe za životom, može je držati u zatočeništvu. Ukoliko ti uslovi nisu adekvatni, ministarstvo verovatno neće izdati dozvolu i zaduženo je za oduzimanje dozvole i naplatu novčane kazne za ilegalno držanje životinja, kaže Aleksandra Penezić sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Glavni problem je ekspanzija crnog tržišta ilegalnih divljih životinja.

Nakon krijumčarenja drogom, narkoticima i oružjem, trgovina egzotičnim kućnim ljubimcima je jedan od najunosnijuih poslova. U današnje vreme je došlo ekspanzije. Prilikom tog ilegalnog transporta strada veliki broj jedinki. Na jednu šimpanzu koja živi u zatočeništvu je bilo deset njih kojih je stradalo u transportu, dodaje Penezić. 

 

To što se oni pojavljuju u javnim sferama, na društvenim mrežama i što to rade intenzivno, to je posledica toga što ne postoji represija prema njima, ne postoji procesuiranje. imamo dobre zakone o dobrobiti životinja koji se, međutim, ne primenjuju dovoljno, objašnjava predsednik organizacije “Animal rescue Serbia” Aleksandar Gavrić. 

Da bi se omogućio uvoz, odnosno izvoz životinja koje su ugrožene, mora da se konsultuje CITES konvencija, gde je i Srbija jedna od potpisnica. Postoji tačna regulativa u koje svrhe I u koliko jedinki može da se uzme iz prirode.