Vučić s Boreljom i Lajčakom o pokušaju Kurtija da sprovede etničko čišćenje Srba

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Minhenu sa visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednikom Evropske komisije Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom.

“Glavna tema je bila Kosovo i Metohija i Kurtijev pokušaj da u tišini sprovede etničko čišćenje Srba’.

Predsednik Srbije je istakao da se plaši da EU neće upotrebiti stvarne mehanizme kojima bi primorala premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da odustane od svakodnevnih provokacija i napada na Srbe.

Vučić: EU ne može ništa da preduzme na KiM bez podrške država članica

Miroslav Lajčak i Žozep Borelj dobro razumeju situaciju na KiM, ali da ne mogu ništa da preduzmu bez podrške država članica EU, kaže Vučić.

Na pitanje ko je na sastancima pokazao veće razumevanje za sitauciju na KiM, evropski ili američki zvaničnici i da li oni uopšte žele da uđu u rešavanje problema koji je nastao zbog odluke Prištine da ukine dinar na KiM, Vučić je rekao:

“Pa kako ko, ali razumeju i Borelj i Lajčak, oni nisu slepi, znaju oni to  sve, ali morate da imate podršku država članica da se nešto preduzme”.

Vučić je dodao da ne želi da komentariše to da li stvarno postoji ta podrška ili ne.

Vučić:Nije bilo novih pritisaka na SRB po pitanju KiM, ali jeste po pitanju RUS

Predsednik Aleksandar Vučić dodaje da nije bilo “iza scene” nekih novih pritisaka na Srbiju po pitanju KiM, dok po pitanju Rusije jeste, ali da je to već uobičajeno, kako je rekao, na svakom mestu i na svakom koraku.

Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara da li je bilo novih pritisaka po pitanju KiM i Rusije u Minhenu.

“Što se Rusije tiče, to uvek čujete na svakom mestu i na svakom koraku i to sam čuo bar na dva sastanka danas. To je ključna tema, mislim, da mi budemo sasvim fer, suviše smo mi mali, ovo su naše muke.

Ali, Rusija je suština i sad ovo posle smrti Navaljnog, to je užasno teška situacija i  naravno tragedija i loša vest za ceo svet, za svakog normalnog čoveka je užasno kada čujete da je neko preminuo. Da li je preminuo iz ovog ili iz onog razloga, to će istraga bilo čija da ustanovi, ali svakako loša vest koja  doprinosi još težoj atmosferi”, rekao je Vučić.

Dodao je da se ta atmosfera mogla osetiti i na konferenciji u Minhenu.

“Tako da mi smo suviše mali da bismo bili bilo kakav suštinski faktor, osim što niko ne želi da vidi da na bilo koji način mi imamo drugačiji stav od stava većine”, rekao je Vučić.

Borelj: Mir u regionu se postiže samo normalizacijom odnosa Beograda i Prištine

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj poručio je danas nakon odvojenih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem da se mir u regionu može postići samo normalizacijom odnosa.

“Na marginama Minhenske bezbednosne konferencije sam imao odvojene sastanke sa predsednikom Srbije i premijerom Kosova. Održiva stabilnost i mir u regionu mogu se postići samo normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije”, naveo je Borelj na društvenoj mreži X.

Dodao je da se normalizacija odnosa postiže dijalogom kojim posreduje Evropska unija.

U Minhenu održan panel o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije

MINHEN, 17. februara (Tanjug) – U Minhenu je danas, u okviru Bezbednosne konferencije, održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zapadnobalkanske zemlje.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u toj zemlji “postoji osećaj optimizma, posebno imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina”.

“Ja sam prošle godine izabran za predsednika. Krajem prošle godine dobili smo i novu vladu. Premijer je moj kolega iz iste stranke. Dakle, postoji osećaj optimizma, a plan je zaista ambiciozan. Agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica”, rekao je Milatović.

On je dodao da bi “najbolji način da se pomogne regionu bila promocija pristupanja Crne Gore u Evropsku uniju”.

“Pristupanje Crne Gore bilo bi mnogo veće od same Crne Gore. To bi bilo svetlo na kraju tunela za ceo region jer bi pokazalo ostalim zemljama da je članstvo još uvek moguće, što mnogi ljudi ne misle, s obzirom na to da je poslednja zemlja koja je ušla u EU Hrvatska 2013. godine”, istakao je crnogorski predsednik.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da se njegova vlast suočava sa otporom opozicije kada je reč o ubacivanju bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog Ustava.

“Oni se ne slažu jer bi želeli da na talasu populizma i nacionalizma dođu na vlast. I verovali ili ne, oni poručuju svim ljudima u Severnoj Makedoniji da pre svega žele da dođu na vlast, a posle toga da kažu šta im je plan. To je neka mistifikacija koja nije neophodna. To je sasvim jasno”, poručio je Pendarovski.

On je ukazao da Evropska unija nije tema u zemljama Zapadnog Balkana “već dugi niz godina”.

“U Severnoj Makedoniji smo čekali 17 godina da rešimo taj spor oko imena sa Grčkom. Uspeli smo da postanemo članica NATO-a, ali još uvek nismo u potpunosti u tom procesu pridruživanja Evropskoj uniji. I ne možete da objasnite narodu da smo mi jedina država na svetu koja je promenila naziv države da bi ušla u tu organizaciju. I odjednom se na taj put postavlja neki bilateralni sitan spor”, rekao je makedonski predsednik.

Albanski premijer Edi Rama istakao je da se nada da će njegova zemlja biti odvojena od Severne Makedonije kada je reč o putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, napredak Albanije na evropskom putu bio je blokiran zbog toga što su dve zemlje posmatrane kao “par”.

On je, međutim, rekao da je “nešto počelo da se dešava”.

“Novi plan rasta, više novca za nas u regionu i otvaranje ka jedinstvenom tržištu Evropske unije. Tu je i bezbednost oko koje svi moramo da budemo okupljeni”, naglasio je Rama, dodavši da bi i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da sede za istim stolom sa članicama EU.

“Zašto ne bismo bili u Evropskom parlamentu, u odborima, u Savetu – ne kao članovi sa pravom glasa, već kao deo iste porodice”, naveo je albanski premijer.

Američka senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin poručila je da je imperativ da se Sjedinjene Države i Evropska unija “fokusiraju na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu” i spreče eventualno eskalaciju situacije.

“Bilo da se radi o Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini ili proširenju Evropske unije. Ako očekujemo od političara da donesu teške odluke kako bi reformisali svoju zemlju, onda moramo da im pokažemo da na kraju toga postoji prilika da ljudi u njihovoj zemlji uživaju u određenim nagradama”, rekla je Šihan.