Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku u Srbiji je pet puta viši nego u Evropskoj uniji, a može biti snižen tek krajem godine, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede. Količina ovog mikotoksina predviđena je Pravilnikom o maksimalnim koncetracijama određenih kontaminenata u hrani i bezbedna je za potrošače, potvrđuju sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Veća količina aflatoksina od dozvoljene evropske granice može da napravi probleme proizvođačima jer onda ne mogu da izvoze mleko. Zbog toga se u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu razgovaralo o tome kako smanjiti toksine u srpskom mleku.

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku u Srbiji može biti snižen tek krajem godine, do kada važi dozvoljena granica od 0,25 mikrograma po litru mleka, što je regulisano Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama toksina u hrani. Standardi Evropske unije dozvoljavaju manju količinu odnosno 0,05 mikrograma po litru.

“Lično mislim da time nije ugrožena bezbednost naših građana i konzumenata, jer razlike u toksiloškom smislu su vrlo male”, kaže dr Dragan Milićević naučni savetnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Ukoliko proizvođači stočne hrane poštuju pravilnike neće rasti nivo aflatoksina, kažu profesori Fakulteta veterinarske medicine. Takođe, ako raste nivo aflatoksina mlekare neće takvo mleko otkupljivati jer ga ne mogu izvesti na tržište Evropske unije. U lancu od njive do trpeze najveći problem su skladišta žitarica u kojima se čuva hrana za životinje, kaže prof. dr Dragan Šefer sa Fakulteta veterinarske medicine.

“Aflatoksin je toksin toplih krajeva. Naći aflatoksin je ranije bilo nemoguće jer nije bilo takvih gljivica koje bi uspevale u našim klimatskim uslovima koji su se sada zbog globlanog zagrevanja promenili”, objašnjava prof. dr Dragan Šefer sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. 

“Betonska skladišta su najbolja, ali u našoj zemlji ima i metalnih koja su jeftinija od betonskih i koja pogoduju razvoju gljivica”, objašnjava  Milićević.

“Postoji čitav niz mera da bi se smanjila manifestacija gljivicama, ali postoji i način da preventivno delujemo u hrani za životinje u koju dodajemo široku lepezu apsorbenata i da na taj način ako ima mikotoksina u hrani za životinje da budemo sigurni da smo sprečili njihovu resorpciju u digestivnom traktu životinje”, ističe prof. dr Šefer. 

Pravilnik koji predviđa veću koncentraciju aflatoksina u mleku u odnosu na evropski standard u Srbiji važi do 30. novembra 2024.

U Crnoj Gori granica je usklađena sa pravilima EU kao i u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Albaniji. Severna Makedonija primenjuje isti standard koji važi i u Srbiji.