Zaječar – rodni grad Zorana Radmilovića, čuvenog srpskog i jugoslovenskog filmskog, televizijskog i pozorišnog glumca, koji je odigrao neke od najupečatljivijih uloga u istoriji jugoslovenske kinematografije.
Radmilović je rođen 11. maja 1933. godine, od oca Momčila i majke Ljubice u Zaječaru. Deda po ocu, Rihard Lang, bio je Nemac, arhitekta.
Na filmu je debitovao 1962. godine i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima „Glineni golub” „Ram za sliku moje drage” „Pogled u noć”, „Paviljon 6”, „Srećna porodica”. Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović dobija naslovnu ulogu predstavi „Kralj Ibi“, koju je igrao na sceni Ateljea 212. Po ovoj ulozi ga i mnogi pamte.
Ulica u Zoranovom rodnom Zaječaru nosi njegovo ime. Tu se nalazi i kuća u kojoj je živeo.
U Zaječaru se nalazi i spomenik ovom velikanu srpskog glumišta.
Spomenik Zoranu Radmiloviću nalazi se na istoimenom trgu, u blizini Matične biblioteke “Svetozar Marković” u Zaječaru. Spomenik je postavljen 23. aprila 2008. godine i predstavlja jednu od najpoznatijih Zoranovih uloga – a to je Radovan Treći, po kojoj je i dobio titulu kralja humora i improvizacije
Dani Zorana Radmilovića održavaju se već 32 godine u čast ovog velikog glumca. I to, ni manje ni više, u pozorištu koje nosi njegovo ime. Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” u Zaječaru, nesumnjivo, čuva sećanje na svog sugrađanina.
Nalazimo se u rodnom gradu mnogih velikana, nama iz kulture najvažniji Zoran Radmilović. Ovde je rođen i Nikola Pašić, rodno je mesto Hajduk Veljka Petrovića, ministara, generala, značajnih ljudi. Ali ovo je grad, kad se u kulturi priča, Zorana Radmilovića. Mi već 32 godine održavamo festival njemu u čast. Ono što smo i u našoj monografiji zapisali, kada je Zoran bio na vrhuncu slave, gradske vlasti ondašnje ga nisu pozivale niti na proslave niti su se sa njim konsultovale o bilo kojim kulturnim stvarima vezanim za Zaječar, iako su tada replike iz njegovih filmova ušle u svakodnevni govor. To nije vezano samo za Zaječar, to je vezano za mnoge gradove. Ali posle njegove smrti, kao što to obično biva, sve se okrenulo. Ulica u kojoj je rođen Zoran Radmilović dobila je njegovo ime, kuća u kojoj je živeo dobila je njegovu tablu. Pozorište je dobilo njegovo ime. Ali najsjajniji spomen Zoranu Radmiloviću je festival koji traje više od tri decenije i koji na najbolji način odražava njegov duh, jer ovde svako veče na festivalu počinje njegovim rečima “narode moj” iz Kralja Ibija.Tu su slike, mnoge stvari koje na njega podsećaju. Ono što je važno, svako veče na festivalu se dodeljuje nagrada za najboljeg glumca večeri, to je čuveni “Zoranov brk”, izuzetno popularan kod svih glumaca, svi glumci žele da ga imaju i imaju ga najznačajniji glumci Srbije i regiona. Glavna nagrada na festivalu je statueta Zorana Radmilovića, za najboljeg glumca festivala ili za najbolje glumačko ostvarenje, kaže direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine “Zoran Radmilović” Vladimir Đuričić.
Moram da kažem da mi je, ako ostane u biografiji negde zapisano, veliko zadovoljstvo što smo u najtežim vremenima, kada je bilo na ivici hoće li se održati ili ne, uvek smo smogli snage da održimo nivo ovog festivala, da održimo Zoranove dane. Ja ga nisam poznavao, nažalost. Živeće Zoranovo delo kroz generacije onih koji poštuju ono što je uradio, a govorio je mnogo. Pravo otvaranje festivala bilo je kada je genije akademik Dušan Kovačević govorio o našem Zoranu Radmiloviću. Kao što će Zoranovo delo živeti, tako ja verujem da će i ono književno veče biti upamćeno. Neka nam na mnogo još ljeta žive Dani Zorana Radmilovića, kaže gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
32 „Dane Zorana Radmilovića“ otvorila je predstava “(Pra) Faust” Beogradskog dramskog pozorišta, po tekstu Johana Volfganga Getea u režiji Borisa Liješevića. ,, Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao,bez znanja , mudrosti, smirenosti“, piše u beleškama reditelja povodom drame ,,Prafaust“, koju je Gete napisao sa svega 26 godina i nikada je nije završio. Upravo je na sceni BDP-a i Aeteljea 212 Radmilović gradio svoju karijeru.
Okuplja nas Zoran Radmilović već 32 puta. Van vremena, van svega. Veliki Zoran spaja sve naše glumce koji su stvorili ove daske u svakom našem pozorištu. Spaja veličanstvenu istoriju naših teatara. Preko nas koji smo ovde danas, već 32 puta sa budućim generacijama, koje će doći i koje će nositi naš teatar. Hvala, Zorane, na tome!, kaže direktor Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Goncić.
“Dani Zorana Radmilovića” – smotra najboljih pozorišnih ostvarenja, osnovani su 1992.godine , a nagrada koja nosi Zoranovo ime, u glumačkom svetu, važi za jednu od najprestižnijih.
Dok živi “Zoranov brk”, živeće i Zoran Radmilović, njegov lik i delo. I Zaječarci to dobro znaju. Zaječar je, kada govorimo o kulturi, grad Zorana Radmilovića.
***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Zaječar – rodni grad Zorana Radmilovića, čuvenog srpskog i jugoslovenskog filmskog, televizijskog i pozorišnog glumca, koji je odigrao neke od najupečatljivijih uloga u istoriji jugoslovenske kinematografije.
Na filmu je debitovao 1962. godine i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima „Glineni golub” „Ram za sliku moje drage” „Pogled u noć”, „Paviljon 6”, „Srećna porodica”. Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović dobija naslovnu ulogu predstavi „Kralj Ibi“, koju je igrao na sceni Ateljea 212. Po ovoj ulozi ga i mnogi pamte. Nalazimo se u rodnom gradu mnogih velikana, nama iz kulture najvažniji Zoran Radmilović. Ovde je rođen i Nikola Pašić, rodno je mesto Hajduk Veljka Petrovića, ministara, generala, značajnih ljudi. Ali ovo je grad, kad se u kulturi priča, Zorana Radmilovića. Mi već 32 godine održavamo festival njemu u čast. Ono što smo i u našoj monografiji zapisali, kada je Zoran bio na vrhuncu slave, gradske vlasti ondašnje ga nisu pozivale niti na proslave niti su se sa njim konsultovale o bilo kojim kulturnim stvarima vezanim za Zaječar, iako su tada replike iz njegovih filmova ušle u svakodnevni govor. To nije vezano samo za Zaječar, to je vezano za mnoge gradove. Ali posle njegove smrti, kao što to obično biva, sve se okrenulo. Ulica u kojoj je rođen Zoran Radmilović dobila je njegovo ime, kuća u kojoj je živeo dobila je njegovu tablu. Pozorište je dobilo njegovo ime. Ali najsjajniji spomen Zoranu Radmiloviću je festival koji traje više od tri decenije i koji na najbolji način odražava njegov duh, jer ovde svako veče na festivalu počinje njegovim rečima “narode moj” iz Kralja Ibija.Tu su slike, mnoge stvari koje na njega podsećaju. Ono što je važno, svako veče na festivalu se dodeljuje nagrada za najboljeg glumca večeri, to je čuveni “Zoranov brk”, izuzetno popularan kod svih glumaca, svi glumci žele da ga imaju i imaju ga najznačajniji glumci Srbije i regiona. Glavna nagrada na festivalu je statueta Zorana Radmilovića, za najboljeg glumca festivala ili za najbolje glumačko ostvarenje, kaže direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine “Zoran Radmilović” Vladimir Đuričić.
Moram da kažem da mi je, ako ostane u biografiji negde zapisano, veliko zadovoljstvo što smo u najtežim vremenima, kada je bilo na ivici hoće li se održati ili ne, uvek smo smogli snage da održimo nivo ovog festivala, da održimo Zoranove dane. Ja ga nisam poznavao, nažalost. Živeće Zoranovo delo kroz generacije onih koji poštuju ono što je uradio, a govorio je mnogo. Pravo otvaranje festivala bilo je kada je genije akademik Dušan Kovačević govorio o našem Zoranu Radmiloviću. Kao što će Zoranovo delo živeti, tako ja verujem da će i ono književno veče biti upamćeno. Neka nam na mnogo još ljeta žive Dani Zorana Radmilovića, kaže gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
Okuplja nas Zoran Radmilović već 32 puta. Van vremena, van svega. Veliki Zoran spaja sve naše glumce koji su stvorili ove daske u svakom našem pozorištu. Spaja veličanstvenu istoriju naših teatara. Preko nas koji smo ovde danas, već 32 puta sa budućim generacijama, koje će doći i koje će nositi naš teatar. Hvala, Zorane, na tome!, kaže direktor Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Goncić.
