Vest da je trinaestogodišnji dečak iz sela Markovac kod Vršca sekirom razbio glave jaganjcima, uzneimrila je javnost. U saradnji sa policijom i Centrom za socijalni rad u Pančevu, hospitalizovan je u Kliničkom centru Vojvodine. Ovo je samo jedan slučaj u poslednjih nekoliko godina koji pokazuje svirepost maloletnika.

“Sve optiče od vaspitanja u porodici, a deca danas su stalno na telefonima i gledaju filmove u kojima ima nasilja”, kaže jedna Nišlijka.

Psihoterpaueti objašnjavaju da se počinjeni zločini ne mogu razumeti izolovano od složene društvene političke situacije kako kod nas, tako i u svetu. Mi pripadamo tom svetu, ali konkretni zločini kao u Ribnikaru, Mladenovcu rezultat su poremaćaja duševne prirode, ali se postavlja pitanje odgovornosti. Ko je doveo do toga da se ovakvi slučajevi razviju u ekstremnu patologiju.

“Mi smo društvo koje je od sredine 80tih godina krenulo stranputicom i epilog imamo ratna dešavanja 90tih. Ta matrica se prenela u 21. vek”, objašnjava Ilijev

Situacija je alarmanta odavno.

“Čitav naš ambijnet je naš drugačiji, a zakonska regulativa je dobra, ali primena nije adekvatna. Dugo traju sudski procesi, zatvorske kazne ne dovodo do prave resocijalizacije osuđenika i sl.” kaže penzionisani policijski inspektor Bratislav Timotijević. 

Zbog sve češće pojave brutalnog vršnjačkog nasilja u Srbiji, posle masovnog ubistva dece u Ribnikaru stručna lica zagovaraju da granicu odgovornosti maloletnika treba spustiti sa 14 na 12 godina. Ipak, pravnici smatraju da nova granica krivične odgovornosti ne bi rešila uzroke patoloških zločina. Za sada su ovakve izmene Krivičnog zakonika predstavljene kao inicijativa.