Ukoliko se odlučite da uđete u Cerjansku pećinu, nećete se pokajati, jer podzemni svet i pećinski nakit koji krije nikoga do sada nisu ostavili ravnodušnim. Međutim, ni u jednom trenutku ne treba zaboraviti je to prirodno dobro prve kategorije zaštite. Ipak je to priroda stvarala više od dva miliona godina. Zato se u Cerjanku posetioci uvode u malim grupama, svega tri puta nedeljno.

Ne kaže se slučajno da je Cerjanska pećina “biser prirode”. Onaj ko je ušao u nju, zna kakve lepote krije. Ipak, važno je znati da je ovo mesto zaštićeno prirodno dobro. Od 1998. godine je uredbom Vlade označeno kao dobro prve kategorije zaštite.

Ono što mi turistima prvo kažemo – pošto toga nisu svesni, jeste da oni ne ulaze u pećinu, već u prirodno dobro prve kategorije zaštite. Tako se treba I odnositi prema njemu. Mi imamo uslove Zavoda za zaštitu prirode. Zbog same specifičnosti onoga što je unutra, procenjena vrednost je oko dva miliona godina, pa neka je I milion, I to je puno, kaže samostalni stručni saradnik u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrom Ana Radovanović.

Svake godine Grad Niš i Direkcija za izgradnju Grada izdvajaju sredstva za održavanje i funkciju Vizitorskog centra i same Cerjanske pećine.

Imamo svakodnevno tuirste koji su zainteresovani. Moram da pomenem i Turističku organizaciju, preko se takođe prijavljuju koji su zainteresovani da uđu u Cerjansku pećinu. Svakodnevno imamo dežurstva, naravno, i vikendom. Interesovanje je veliko, kaže direktor Direkcije za izgradnju Niša Zoran Prokić. 

 

Turisti se uvode samo tri puta nedeljeno, u jako malim grupama – između šestoro do osmoro ljudi.

To je ono što možemo da pokažemo ljudima, a da ne remetimo mikroklimu i ono što se priroda potrudila da baš baš dugo da stvori te prirodne lepote koje su dole, dodaje Ana Radovanović.

U to se uverila i Anastasija Živković, koja je prošle godine prvi put ušla u Cerjansku pećinu.

 

Drugarica i ja smo bile radoznale. Mnogo pre toga smo izučavale, gledale smo različite dokumentarce o podvodnim pećinama u Evropi i svetu. Nismo ni znale da nešto tako postoji na 20 minuta od grada. Vrlo brzo smo se dogovorile sa Nebojšom. Dobra komunikacija sa vodičem, koji nam je objasnio šta koji kamen znači, objašnjava Anastasija Živković.

 

Sem pećinskog nakita, pećina ima i bogat životinjski svet.

Salamanda, salamander, u crno-narandžastoj i crno-žutoj boji. Ima 12 vrsta slepih miševa.Priroda učini svoje. Poslednji put smo izneli malu beloušku, spasili smo joj život. Mnogo drugih paukova, račića, komaraca, priseća se speleo-vodič za Cerjansku pećinu Nebojša Petrović. 

 

Bez obzira na to što je pećina 7km i 150m dužine, posetioci se uvode do dva kilometra i 200 metara, odnosno do tzv. kružne dvorane.

 

 

Nismo imale nikakvog iskustva u alpinizmu. Fantastično je, prelepo. Na nekim momentima je delovalo strašno. Vrlo je izazovno, dodaje Anastasija. 

Kad se posetioci obuku, silazimo do stepenišnog dela i tu im predočimo šta ih očekuje. Malo je ulazak u pećinu, zbog reke Provalije, odmah je na početku malo vode. Ulazni deo je malo uži, pognuto mora da se hoda, u suštini je veoma zabavno, ko voli adrenalinsku zabavu, kaže speleo-vodič za Cerjansku pećinu Srđan Dimitrijević. 

 

Ovaj spomenik prirode čini zaštićen sistem od 64 hektara i sastoji se iz više speleoloških objekata na dve teritorije: to su pećina Provalija, odnosno Cerjanska pećina i Ponor Propast na teritoriji sela Cerje, zatim vertikalna kraška jama i kraško vrelo na teritoriji sela Kravlje.