Srpska pravoslavna crkvai njeni vernici danas slave Svetog Nikolu. Sveti Nikola je najveća slava u Srbiji i kaže se da danas pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava .

POSNA SLAVA

Svetog Nikolu u hrišćanskom svetu poštuju kao čudotvorca, s tim da se u pravoslavlju smatra i zaštitnikom putnika, mornara, zatvorenika i siromašnih dok je u katoličanstvu zaštitnik svih slojeva društva, ali naročito dece.

Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan svečeve smrti, a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava. U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice.

Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog Božićnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.

KAKVI SU OBIČAJI ZA SVETOG NIKOLU?

Sveti Nikola je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti.

Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi svima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.

BOŽIĆNO ŽITO

Božićno žito, simbol plodne nadolazeće godine, novog života i dobrih useva sadi se na ovaj praznik da bi do Božića stiglo dovoljno da naraste.