Uručene su nagrade četvrtog “Teatra na raskršću”, tokom kojeg je publika mogla da vidi šest predstava u takmičarskom programu.

NAGRADE 4. FESTIVALA „TEATAR NA RASKRŠĆU“

1.Nagrada za najbolju predstavu

Predstava: GOSPOĐICA

Pozorište: NARODNO POZORIŠTE REPUBLIKE SRPSKE – BANJA LUKA

2.Nagrada za režiju

BRANISLAV MIĆUNOVIĆ

Predstava: NOĆNA FRAJLA

NARODNO POZORIŠTE NIŠ

3. Najbolja ženska uloga

SLAĐANA ZRNIĆ

Za ulogu Gospođice

Predstava: GOSPOĐICA

NARODNO POZORIŠTE REPUBLIKE SRPSKE – BANJA LUKA

4. Najbolja muška uloga

HRVOJE KEČKEŠ

Za ulogu Harpagona

Predstava: ŠKRTAC

SATIRIČKO KAZALIŠTE KEREMPUH – ZAGREB

„Kada smo se vraćali za Banjaluku komentarisali smo kako je publika predivno odreagovala, da je nama srce već bilo puno. Očekivali smo neke nagrade, ali nismo očekivali ovoliko nagrada tako da smo zaista srećni i ansambl Narodnog pozorišta pozdravlja ovaj festival“, izjavila je dobitnica nagrade za najbolju žensku ulogu Slađana Zrnić.

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA

Na osnovu odgledanih svih šest takmičarskih predstava na Festivalu drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću“, u organizaciji i produkciji Narodnog pozorišta Niš, stručni žiri u sastavu Vasil Vasilev, predsednik žirija, Nenad Novaković, Dušan Kovačević, Irena Šarović i Milica Bajić Đurov jednoglasno je doneo odluku da se dodele sledeće nagrade:

1. Specijalnu nagradu za dramatizaciju romana „Gospođica“Ive Andrića, dodeljujemo Vanji Ejdus, za istoimenu predstavu u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, za izuzetno uspelu transpoziciju kompleksnog teksta u prepoznatljiv i jasan scenski narativ, koji ne napušta osnovnu ideju i poruku Andrićevog romana. Veštim narativom i pažljivo odabranim dramskim punktovima, uspela je da donese savremenu i tačnu adaptaciju, koja korespondira sa današnjim vremenom i publikom.

2. Specijalna nagrada za kolektivnu igru se dodeljuje ansamblu predstave „Noćna frajla“ u izvođenju Narodnog pozorišta Niš.

Jasno vođenom i rediteljski definisanom kolektivnom igrom, akteri pletu i gradiraju tok radnje, menjajući dinamiku i atmosferu komada, koja efektno i bez praznog hoda ostavlja snažan celokupni utisak.

3. Nagrada za scenski pokret se dodeljuje Emiru Fejziću za predstavu „Gospođica“ u izvođenju NP RS iz Banjaluke.

Kreativno osmišljenim sredstvima scenskog pokreta, on doprinosi da narativ, protok vremena i rediteljski rezovi dobiju fluentnost koja donosi jasnu priču, te tok radnje potcrtava na originalan i jasan način.

4. Marjan Nećak dobitnik je nagrade za najbolju scensku muziku u predstavi „Lepa Vida“ u izvođenju Narodnog gledališča iz Kopra i Slovenskog stalnog gledališča iz Trsta. Veštim kombinovanjem i poigravanjem muzike, instrumenata i vokala, autor nas vodi kroz emociju i atmosferu koja definiše čitavu predstavu.

5. Nagrada za najbolji kostim dodeljuje se Barbari Bourek za predstavu „Škrtac“ u izvođenju Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba. Promišljeno kostimografsko rešenje predstavlja koheziju epohe i savremenog kostima, koja na najbolji način ističe likove i duh samog komada.

6. Vesna Popović dobitnica je nagrade za najbolje scenografsko rešenje u predstavi „Pokojnik“ Crnogorskog narodnog pozorišta Podgorica i Centra za kulturu Tivat.

Veštim poigravanjem prostornom perspektivom, koloritom, kao i prevođenjem eksterijera u enterijer i obratno, iskusno potcrtava karakter ove komedije mentalita.

7. Ovogodišnji laureat nagrade za mladog glumca je Jovan Jovanović, koji harizmatično i dominantno donosi lik Magdafa u predstavi „Magbet“ Narodnog pozorišta iz Beograda.

8. Jednoglasnom odlukom stručnog žirija nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je Hrvoju Kečkešu za ulogu Harpagona u predstavi “Škrtac“ Satiričkog pozorišta Kerempuh.

Uverljivom i lepršavom igrom apsolutno vlada scenom i kroz niz glumačkih rešenja, od komičnih do gotovo karikaturalnih valera, donosi lik tvrdice, koji na koncu ostavlja utisak pozitivnog karaktera koga je nemoguće ne voleti.

9. Slađana Zrnić u ulozi Gospođice u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke, svojom veštom, karakternom i uverljivom glumom donosi lik Rajke Radaković, čija tragična sudbina nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Od devojčice do zrele žene, suptilno, ali i katarzično pratimo emociju i svu kompleksnost lika koji tumači, čime je definitivno opravdala nagradu za najbolju žensku ulogu Festivala.

10. Stručni žiri je bez dileme odlučio da ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju režiju bude Branislav Mićunović za predstavu „Noćna frajla“ u izvođenju Narodnog pozorišta Niš.

Promišljenim i naizgled jednostavnim pristupom uspeva da kompleksan dramaturški i glumački narativ prenese na savremen i efektan način, koji definitivno ostavlja snažan utisak.

11. Kruna i možda najjači celokupni utisak ove selekcije je definitivno izvedba predstave “Gospođica“ Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, koja svojom posvećenom kolektivnom igrom i sa iskreno i darovito donesenim likovima, na čist i umetnički način podseća zbog čega tradicionalni teatar nije prolazna kategorija, čime zasluženo odnose nagradu za najbolju predstavu u celini.

ODLUKA ŽIRIJA OKRUGLOG STOLA KRITIKE

Žiri okruglog stola kritike u sastavu: prof. dr Milivoje Mlađenović, Sombor, pisac i teatrolog, Nataša Gvozdenović, novinarka i pozorišna kritičarka, Novi Sad, dr Sašo Ognenovski, pozorišni kritičar, Bitolj, Olivera Milošević, novinarka i teatrološkinja i Jelena Popović, dramaturg i pedagog, Niš i Igor Burić, novinar i pozorišni kritičar, Novi Sad, doneo je sledeću odluku:

Nagrada Okruglog stola kritike za najbolju predstavu dodeljena je Satiričkom kazalištu Kerempuh, Zagreb, Hrvatska, za predstavu ,,Škrtac“.

ODLUKA ŽIRIJA NOVINARA

Žiri novinara u sastavu: predsednik Miljana Nikolić – Belle Amie, Tatjana Nježić – Blic i Borka Golubović Trebješanin – Politika jednoglasno je doneo odluku da je najbolja predstava ovogodišnje manifestacije „Magbet“ V.Šekspira u režiji Jagoša

Markovića, Narodnog pozorišta u Beogradu.

Maestralnom glumačkom igrom ansambla predvođenog Nebojšom Dugalićem, ubedljivom i snažnom rediteljskom postavkom predstava ,otvarajući svu potentnost slojeva čuvenog komada, inspirativno i pozorišno punokrvno fokusira otelotvorenje vivisekcije mehanizama koji (i) današnjeg čoveka odvode s one strane i morala i ljudskosti, i čine da priklanjajući se najlošijem delu sebe postanu zločinci, i doslovno i metaforično, i prema drugima i prema sebi, i kao pojedinci i kao društvo.