Odavno dolazi na naplatu ono što smo učinili planeti Zemlji.

Klimatske promene sve su izraženije, a jedan od najvećih uzroka je prekomerna emisija ugljen-dioksida, gasa koji proizvodi efekat staklene bašte.

Globalno zagrevanje preti da postane nepovratan proces! U pokušaju da zaustavi sve veće zagađenje, Evropska unija donela je posebnu uredbu koja uvodi svojevrsnu uvoznu carinu na emisije ugljen-dioksida. To će direktno pogoditi i srpske izvoznike iz šest industrija, koje svoju robu plasiraju na tržište Evropske unije.

Klimatske promene već pogađaju sve kutke planete Zemlje i intenziviraju se. Crveni alarm odavno je uključen. Borba za očuvanje planete se polako zahuktava i prenosi na sve sfere i sada se već dotiče i onih koji možda o tome nisu razmišljali. Srpski izvoznici robe koja se proizvodi u industrijama gvožđa, cementa, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika moraju da mere koliko gasova staklene bašte proizvedu i da podnose izveštaje o tome. To je zahtev Evropske Unije, a uredba pod nazivom CBAM  koja je već počela da se primenjuje zapravo je regulativa koja uvodi svojevrsnu uvoznu carinu na emisije ugljen-dioksida. Prelazni period je počeo i traje do 1. januara 2026. godine.  Uskoro treba da spreme prvi izveštaj.

Već prvi izveštaj u obavezi su da dostave 1. januara 2024. godine. Moraju da izveste za poslednji kvartal ove godine. Taj izveštaj treba da sadrži broj po ugrađenim emisijama koje su prethodno izračunate ili  izmerene po utvrđenoj metodologiji i količinu izvezene robe, objasnio je rukovodilac Centra za životnu sredinu PKS Dušan Stokić.

Eu kompanije već plaćaju cenu emisije ugljen dioksida, a CBAM bi trebalo da spreči da se proizvodnja, kako bi se izbegle te takse, iz EU premešta u zemlje koje nemaju zahtevnu klimatsku politiku. Srpski privrednici se tek informišu o svemu.

Marija Dinić iz kompanije “EM-DIP” kaže da je za uredbu čula kada je dobila poziv RPK da prisustvuje edukaciji.

“Saznala sam, kao i svi, da veoma brzo treba da naučimo sve o tome”.

Tokom prelaznog perioda po osnovu te uredbe naši izvoznici neće ništa plaćati, ali su predviđene kazne  za neispunjavanje obaveze izveštavanja, koje se kreću od 10 do 50 evra po svakoj toni neprijavljenih emisija ugljen-dioksida.

“Cela priča oko CBAM-a direktno pogađa naše izvoznike iz šest ključnih industrija, koje svoju robu plasiraju na tržište Evropske unije”, rekao je Stokić.

Uredba CBAM mogla bi se proširiti i na proizvodnju stakla, papira, mineralnih ulja, plastike i organskih hemikalija.

“Jedna od strateških intencija uvođenja ove uredbe je da EU izvrši pristisak na ostatak sveta, barem na one zemlje i kompanije koje izvoze u EU, da počnu strateški da razmišljaju o dekarbonizaciji, o smanjenju direktnih i indirektnih emisija gasova sa efektom staklene bašte”, izjavio je savetnik predsednika PKS za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju Radman Šelmić.

CBAM je deo ukupne strategije suočavanja sa problemom klimatskih promena, koja je sadržana u zakonodavnom paketu „Spremni za 55“. Krajnji cilj svega je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.