Predsednik Srbije danas je razgovarao sa ambasadorom SAD u našoj zemlji Kristoferom Hilom.

Kaže da je to bio “dobar, korektan i otvoren” razgovor i da na sastanku “nije bilo iznenađenja” ni za njega ni za Hila. Ja znam šta misle Amerikanci, oni znaju šta mislimo mi i to je to. Gledali smo kako da produbljujemo naše odnose i našu saradnju, rekao je Vučić .

Kako je saopšteno, Vučić je sa Hilom razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa, energetskoj diversifikaciji, evrointegracijama Srbije, kao i o aktuelnim geopolitičkim pitanjima i inicijativama za regionalno povezivanje.

A Hil je ponovio podršku SAD evropskim integracijama Srbije i zemalja regiona, kao i stav Sjedinjenih Država da Evropska unija treba da se širi.

A šta od Srbije zaista očekuju SAD, a šta Putin i Rusija?

Jasno je da su to potpuno suprotne stvari. Sa time se slažu analitičari i domaći stručnjaci za međunarodnu politiku i privredu.

Jovanović: Verujem u uspeh pregovora o ceni gasa

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović veruje da će se pregovori o sklapanju novog ugovora o snabdevanju gasa sa Rusijom završiti povoljno po našu zemlju, jer kako smatra, to je u interesu obe zemlje.

U izjavi za Tanjug, Jovanović je istakao da to kako će se pregovori završiti u ovom trenutku ne znaju ni oni koji će ih voditi, predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, ali da misli da su obe strane jako zainteresovane da se taj razgovor završi sa povoljnim ishodom.

“Nepovoljan ishod bi loše uticao na sveukupne odnose i samo bi davao snagu vetru koji duva iz zapadnog pravca da nas posvađaju sa Rusijom. Tako da verujem da će neki sporazum, makar principijelan, da se nađe u vezi sa cenom gasa”, smatra Jovanović.

On dodaje da novi ugovor svakako neće biti povoljan kao sadašnji, ali da veruje da će cena gasa biti niža nego na drugom mestu.

Šef diplomatije nekadašnje SRJ veruje da Rusija neće želeti da tek tako ispusti Srbiju, s obzirom da joj je to jedina prijateljska zemlja u Evropi, i da im to znači više simbolički nego politički.

S druge strane, ističe, nama je veoma važno da dobijemo kontinuitet u povoljnoj ceni gasa i da zadržimo okvir prijateljskih odnosa sa Rusijom što je važno i za ukupne odnose u Evropi i u svetu, a i za našu poziciju u vezi sa Kosovom i Metohijom.

“Mi imamo interese, a verujem i Rusi iz svojih razloga da se zadrže sadašnji nivo dobrih odnosa, bar u političkom smislu, ako ne može sadržajno s obzirom na rat i prekid mogućnosti saradnje u toj oblasti”, poručuje Jovanović.

Jovanović smatra da će Rusi ići sa kraćim rokom ugovora na tri ili šest meseci, najduže na godinu dana, da bi zadržali sredstvo pritiska, ako im to bude potrebno.

“Mi bismo verovatno morali da damo uveravanja da nećemo menjati našu politiku nezavisnosti i vojne neutralnosti, što je za Ruse veoma značajno, ali i za nas, kaže Jovanović odgovarajući na pitanje hoće li Rusija ugovor o gasu usloviti i političkim zahtevima.

“To nije ucena, već zadržavanje sredstva u rukama za produžavanje razgovora, jer kada bi bilo sredstvo ucene, onda bi zavrnuli slavinu”, smatra on.

S druge strane, kaže, za nas bi svaki ugovor bio od interesa bilo kratkoročni, srednjoročni ili dugoročni, ali napominje da su, u ovom trenutku i u ovakvoj situaciji, dugoročni ugovori od 10 godina nemogući. Na pitanje kako će Zapad reagovati na ishod razgovora dvojice predsednika, šta možemo očekivati ako isposlujemo povoljan aranžman sa Rusima, sJovanović odgovara da će oni negativno reagovati na bilo kakav povoljan aranžman, čak i da je na nedelju dana.

“Svako naše dalje vezivanje za Rusiju, oni vide kao loše, jer hoće da potpuno prognaju tkz. maligni uticaj i odnose Rusije i Kine sa Balkana i da nas ostave nemoćnim prema sebi. Bez tih odnosa i podrške od drugih velikih zemalja u UN mi bismo bili potpuno nemoćni pred Zapadom koji bi nam diktirao bezobzirne uslove u vezi sa KiM i BiH i članstvom u EU”, kaže Jovanović.

Na molbu da prokomentariše izjavu američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, da nema više vremena za neutralnost i da Srbija mora da izabere stranu, bivši šef diplomatije kaže da je to protivno Povelji UN koja je ostavila svakoj zemlji da sama odlučuje o svojoj politici.

“To je blokovski prilaz u stilu doktrine Brežnjeva, koju je sadašnji militarizovani i disciplinovani Zapad, prigrlio. Svi moraju da se ravnaju prema Zapadu, odnosno SAD, jer ne biti sa nama znači biti protiv nas. To je vrlo opasno”, upozorava Jovanović.

On dodaje da je cilj misije Kristofera Hila u Srbiji veoma jasan – da u nakraćem roku proizvede pozitivne rezultate u odnosima SAD sa Srbijom.

“To znači da se što pre Srbija navede da konačno prihvati novu stvarnost koju su oni stvorili, a to je nezavisno Kosovo, znači da u brzom roku normalizujemo odnose i priznamo nezavisnost i da prekinemo sve veze i kontakte sa Rusijom i Kinom”, zaključio je Jovanović.

Mitić: Važni razgovori oko gasa, politička očekivanja Moskve

Svaki razgovor predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina je izuzetno važan, posebno u okolnostima kada je Srbija pod ogromnim pritiskom zapada da uvede sankcije Rusiji, kaže Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i ukazuje na značaj predstojećih razgovora oko gasnog aranžmana koji je, ističe, ključan za sprsku ekonomiju.

Mitić očekuje da će gasni aranžman sa Rusijom biti ispregovoran tako da, kako kaže, odgovara interesima Srbije i da će biti dogovorena najpovoljnija cena gasa.

“Rusija je razumela tešku poziciju Srbije koja je pod ogromnim pritiskom da uvede sankcije Moskvi i razume kakve su okolnosti na svetskom energetskom tržištu, kakve su cene gasa i koliko dugoročno dobar ugovor znači za energetsku i ekonomsku bezbednost i napredak Srbije”, kaže Mitić za Tanjug.

On, takođe, ocenjuje da postoje politička očekivanja Moskve koja se, kako navodi, tiču stava Srbije prema Rusiji i zadržavanja kursa političke nezavisnosti i vojne neutralnosti.

Mitić ističe da je Rusija prethodnih meseci pokazala ”veliko razumevanje” za stavove Srbije, čak i kada, kako primećuje, nije bila saglasna sa njima, ali da ostaje pri jasnim političkim stavovima kada je reč o odbrani teritorijalnog integriteta Srbije po pitanju KiM, podršci srpskom narodu u Republici Srpskoj, ali i podršci vojnoj neutralnosti, političkoj nezavisnosti i energetskoj bezbednosti Srbije.

“Ti stavovi su definisani još ranije i ostaju konstanta, a to je značajna odlika strateških odnosa dve zemlje”, navodi Mitić.

Dodaje da, s druge strane, Rusija očekuje od Srbije da ne pristane na diktat zapada da uvede sankcije Moskvi, kao i da se ne uključuje u bezbednosne i političke aranžmane koji bi je doveli u poziciju da, kako kaže, u perspektivi mora da prihvata neprijateljske akte prema Rusiji.

Sigurno je da Moskva očekuje da Beograd poštuje i pravo svojine, zaštitu svojine i ruskih investicija.

Takođe, očekuje se da Srbija ostane pri svojim stavovima vezano za zaštitu teritorijalnog integriteta Srbije kada je reč o KiM i da ostane privržena Rezoluciji 1244, izvornom Dejtonskom sporazumu i odbrani prava Republike Srpske.

”Mislim da su očekivanja Moskve sasvim realna i u skladu sa tradicijom i dosadašnjom politikom. Nema nikakvih promena u ruskoj politici prema Srbiji i to je dobro”, navodi Mitić.

Srbija će, dodaje, biti pod velikim pritiskom zbog, kako kaže, prilično hrabrog stava da ne uvodi sankcije Moskvi.

”To je odluka koje bi Srbija trebalo da nastavi da se drži ukoliko ne želi da izvrši geopolitički harakiri i da u potpunosti odseče podršku odbrani vitalnih nacionalnih interesa’ ‘, smatra Mitić.

Na pitanje o predlogu francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o stvaranju evropske geopolitičke zajednice i šta bi to donelo Srbiji, Mitić kaže da Francuska ne može da podrži proces proširenja kakav je postojao do sada.

Kako kaže, to je jasno već godinama, a posebno nakon nedavnih izbora u Francuskoj na kojima je, dodaje, veliki broj građana glasao za kandidate koji se protive daljem proširenju EU.

”Taj predlog je u skladu ne samo sa Makronovom nego sa politikom Francuske u poslednjih 15-ak godina koja ide ka tome da proširenje bude stavljeno ”ad acta”, a da se stvore drugi mehanizmi kojima bi se države kandidati i one koje to treba da postanu vezali za EU u političkom smislu”, ukazuje Mitić.

Smatra da takav predlog ne odgovara Srbiji jer bi se, kaže, na taj način obavezala da bude geopolitički deo EU i da usklađuje sa stavovima sa EU, dok bi, veruje, benefiti bili vrlo ograničeni.

Mitić navodi da postoje mehanizmi kojima bi Srbija i EU mogle da unaprede saradnju bez integracije, ali da bi svrstavanja Srbije u uslovima ””velikog sukoba”” između zapada i Rusije, ali i zapada i Kine, urušilo politiku vojne neutralnosti i političku nezavisnost Srbije.

”Ne znamo kakve bi bile naše obaveze ukoliko bismo se priklonili takvom mehanizmu. Srbija treba da bude oprezna bez obzira što je taj predlog, sa njihovog aspekta, nešto mnogo realnije nego predlog o eventualnom ubrzanom proširenju”, smatra Mitić.