Ekstremene vrućine, a onda nagla promena vremena, na koje u našem podneblju nismo navikli, predstavljaju stres za organizam koji se bori da napravi adaptivne promene kako kod opšte populacije, tako i kod osoba sa mentalnim problemima. Prema poslednjim istraživanjima 80 odsto svetske populacije ima simptome meteoropatije, a dva puta godišnje svi osetimo tzv. sezonsku depresiju. Poslednjih godina beleži se i depresivno raspoloženje kod ljudi koji se posle odmora vraćaju na posao, kaže psihijatar Aleksnadar Stojićić.

Ako nam kažu da smo meteoropata – to ne znači da ste umišljeni pacijent, već da je naše telo osetljivije na vremenske promene. Savremena istraživanja su to I potvrdila. Čak 80 odsto svetske populacije ima simptome meteoropatije. To su nervoza, razdražljivost, gubitkak energije, glavobolja, loš san i uopšte pad produktivnosti i raspoloženja.

Svi koje prate vremensku prognozu preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda mogu da vide da su sa padom temerpature biometeorološke prilike povoljnije nego prethodnih dana, ali da svakako mogu da utiču na osetljive osobe i hronoično obolele ljude. Psihijatri kažu da, uz to, ljudi dva puta godišnje pate od sezonske depresije.

Psihijatar Stojičić dodaje da svaka promena može biti stresna, pa i kada čovek mora posle odmora da se vrati na posao. Ukoliko ova vrste teskobe postoji duže od dve sedmice potrebno je obratiti se lekaru.  U međuvremenu naše raspoloženje možemo kontrolisati redovnom fizičkom aktivnošću, koje može biti i samo duža šetnja, zatim ventilacijom prostora i uopšte češćim boravkom u prirodi.