Mart je mesec srpskog jezika. Ima za cilj da nam ukaže na značaj očuvanja maternjeg jezika. Omladina najviše koristi anglicizme i služi se latinicom, zato je velika odgovornost na nastavnom kadru, kažu na Departmanu za srbistiku niškog Filozofskog fakulteta.

Homo sapiens – homo loquens, što znači da je čovek biće koje govori. U maternjem jeziku pohranjena je životna mudrost i kada se odreknemo svoga jezika, izgubili smo važan deo svog identiteta, poručuje dr Marina Janjić, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu. Mart je mesec srpskog jezika i trebalo bi da nas podseti na to koliko je važno njegovo očuvanje.

Najvažnija briga o očuvanju maternjeg jezika jeste odgovornost svakog pojedinca. Tu priča kreće i tu se priča završava. Najvažnije je da sačuvamo maternji jezik pod kojim podrazumevam svakolike jezičke varijetete, počev od dijalekata, sociolekata, sve do književnoga jezika, da sačuvamo od naleta globalizacije i izrazite anglizacije, kaže prof. Janjić. 

Kaže da upotreba anglicizama, odnosno engleskih reči ne predstavlja prečicu do modernizacije ili do uspeha. Za brigu o jeziku je svakako zadužena Srpska akademija nauka i umetnosti, ali i Matica srpska. Međutim, veliku odgovornost imaju i fakulteti, škole,vrtići.

Mislim da je velika odgovornost na nastavnicima koji imaju najdirektniji uticaj na omladinu, jer upravo upotreba reči engleskog porekla dominantna kod omladine, kaže dr Marina Janjić. 

U velikoj opasnosti je i ćirilica – naše primarno, nacionalno, jedinstveno pismo, jedino pismo koje ima srpski pečat, kaže profesorka.

Negujmo ćirilicu, ona je naša. Ako je uporedimo sa srpskom latinicom, ona je daleko funkcionalnija iz prostog razloga što jednom glasu odgovara jedna grafema, što nije slučaj sa latinicom, dodaje. 

Departman za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu neguje “Godišnjak za srpski jezik i književnost” kao načuni časopis koji se bavi pitanjima lingvistike i časopis “Philologia Mediana” koji obrađuje jezik i književnost.