Ukoliko padne veća količina kiše, društvene mreže preplave fotografije na kojima se vidi kako voda stoji na trotoaru, kolovozu, zelenim površinama. A koliko pogoršava ubrzana izgradnja i priključenje novih korisnika?

U “Naisusu” kažu da je ukoliko se planirani objekat gradi na delu teritorije gde ne postoje izgrađena mreža, investitor odgovoran za izgradnju nedostajuće infrastrukture, ali tamo gde već postoji vodovodna i kanalizaciona mreža da postojeća infrastruktura ne može da prati ubrzani razvoj i gradnju na području Niša.

PROBLEMI SA KAPACITETOM MREŽE I POTREBA ZA PROŠIRENJEM

U Nišu se sve više gradi što opterećuje gradsku infrastrukturu naročito vodovodni i kanalizacioni sistem.

U “Naisusu” kažu da su trenutno najkritičniji južni delovi grada, ispod rampe, Zetska i Vrbaska ulica, zatim Knjaževačka, Somborski bulevar, Studenička, deo kod Parka Svetog Save.

Profesor sanitarne, komunalne i hidrotehnike sa niškpg Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, Dragan Milićević to i potvrđuje.

“Problem je što se zbog velike urbanizacije javljaju nepropusne površine. Praktično se sve pretvara u beton i krovove odakle se voda brzo sliva u atmosfersku kanalizaciju koja ne može da primi velike količine vode i dolazi do plavljenja”, kaže Milićević.

U JKP “Naisus-u” ističu da razvoj vodovodne i kanalizacione mreže može donekle da prati ubrzanu izgradnju. Ukoliko se planirani objekat gradi na delu teritorije gde ne postoji izgrađena mreža, investitor je odgovoran za izgradnju nedostajuće infrastrukture, ali tamo gde mreža već postoji nju je nemoguće širiti.

“Problem je što je mreža ima mali kapacitet, zamena mreže bi bio veliki finansijski poduhvat, ali u svetu se to više i ne radi”, objašnjava Milićević.

U zemljama u okruženju primenjuju se nove tehnike u kombinaciji sa stvaranjem mnogo više zelenih površina u gradu, a po stretegiji urbanističkog razvoja koja bi trebalo da obuhvata i predviđanja izgradnje u skladu sa klimatskim promenama.

“Možemo da se ugledamo na Hrvatsku. U Puli se trenutno realizuje veliki projekat preko EU višemilionski vredan kako bi rešili problem plavljenja u gradu. Plavljenja su rešili novim tehnologijama, kišnim baštama, propusnim behton pločama”, kaže dekan  Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš, Slaviša Trajković. 

Od početka godine za priključenje na nišku vodovodnu mrežu se javilo 110 fizičkih i pravnih lica, a za priključenje na kanalizacionu 55, pokazuju podaci Naisusa.

Trenutno se obrađuje oko 50 zahteva za priključenje, dok na godišnjem nivou u proseku oko 50 stambenih zgrada traži da se poveže na vodovodnu-kanalizacionu mrežu.

“Šta će biti za 10 godina u Nišu? Katastrofa i sve više će dolaziti do pogoršavanja stanja u gradu i do plavljenja”, ocenjuje Milićević.

“Znam neke kolege koje su konsultovane, ali što se tiče hidrotehnike nas retko ko konsultuje”, zaključuje Trajković.

U međuvremenu, potrebno je što pre očistiti kanalizacionu mrežu, izgraditi atmosfersku, ali i retenzione bazene raznih dimenzija na što većem broju lokacija, sa kasnijim dirigovanim upuštanjem i odvođenjem u kanalizacionu mrežu, kažu u “Naisus-u”.

Dodaju da situaciju otežava i to što sve veći broj seoskih naselja traži priključenje na sistem zbog čega su, ističu u Naisusu, sada neophodni radovi na čišćenju kaptaže, rekonstrukciji i izgradnji nove mreže.

Inače, u Srbiji je prošle godine izgrađeno gotovo 30.000 stanova a gotovo isto toliko je izdato građevinskih dozvola, od čega se skoro 13.000 odnosilo na izgradnju novih objekata.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.