Odluku o pokretanju procedure za razmatranje zahteva za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope, od 46 članica, 33 je podržalo, sedam je bilo protiv, pet uzdržano, a jedna zemlja nije učestvovala u glasanju.

Komitet ministara Saveta Evrope na današnjoj sednici odlučio je da se pokrene procedura za razmatranje zahteva tzv. Kosova za prijem u tu organizaciju, a protiv ovog predloga glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova.

Uzdržani su bili BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina.

Zeleno svetlo tzv. Kosovu je dalo 33 zemlje, među kojima su iz regiona Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija.

Komitet ministara Saveta Evrope ima 46 država članica, a zahtev Prištine biće prosleđen Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Dačić: Očekivana odluka Saveta Evrope, dan kojeg će se stideti

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je odluka očekivana, da će naštetiti dijalogu Beograda i Prištine i da je ovo dan kojeg će se Savet Evrope stideti.

Naveo je da je delegacija Srbije, koja je glasala protiv, napustila salu posle glasanja, jer nije želela da dalje učestvuje u “tiradama”, ali je napomenuo da Srbija nije napustila tu organizaciju.

“Ovaj dan povodom te odluke svakako predstavlja sumrak i statuta Saveta Evrope, jer po prvi put se razmatra zahtev nečega što nije država i što nije priznato od strane UN i o teritoriji koja nije članica UN”, rekao je Dačić.

On je zahvalio svima koji su bili protiv i pokazali da su naši tradicionalni prijatelji i naveo da pre svega misli na Kipar, Španiju, Rumuniju, Azerbejdžan i Gruziju, a posebno je zahvalio Mađarskoj koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, a danas je glasala protiv.

Grci i Slovaci razočarali

“Sa druge strane, zaista smo razočarani stavom i pristupom Grčke i Slovačke kao članica EU koje su bile udržane, pre svega zbog toga smo od njih čuli da oni ne priznaju nezavisnost Kosova. Takođe bih podsetio da je BiH bila uzdržana. Zamislite te ironije. Zamislte kada bi se Republika Srpska sada prijavila za članstvo. Kakva je to ironija i bezobrazluk, a nama drže predavanje da mi utičemo na rasturanje teritorijalnog integriteta BiH. Oni direktno učestvuju u rasturanju teritorjalnog integriteta Srbije”, rekao je Dačić.

Ukrajina brani svoj suverenitet, a ruši Srpski

On je posebno istakao i stav Ukrajine koja je bila uzdržana.

“Pogledajte koliko mi problema imamo da branimo teritojalni integritet Ukrajine, koliko se napinjemo i glasamo svuda i pravdamo se zato što neko nas optužuje da ne podržavamo dovoljno teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina glasa uzdržano kada je reč o našem teritorijalnom integritetu. Apsolutno neprihvaljivo. Jermenija, takođe, nije bila u sali kada je bilo glasanje. Nismo očekivali takve poteze od tih zemalja”, rekao je Dačić.

Crna Gora: Iznanađenje ili ne?

Kada je reč o Crnoj Gori, Dačić kaže da ni sam ne zna da li je iznenađen ili nije, jer su, navodi, ponovo podržali rasturanje teritorijalnog integriteta Srbije.

“Zaista hvala im na tome, ne znam kako je Srbija to zaslužila. I moram da kažem da će to svakako ostaviti određene posledice po naše odnose. Ne može Srbija samo da služi da se kaže – pucaćemo vam u glavu, ali nije ništa lično”, rekao je Dačić.

On je povodom odluke Komiteta SE ocenio da je Srbiji stavljeno do znanja da nema pravo da štiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, a da mora da brani teritorijalni integritet svake druge zemlje.

Pouka za Srbiju

Kaže i da je ovo pouka za Srbiju da nikada ne sme da izgubi većinu u UN.

Dačić je naveo da je odluka doneta po hitnom postupku i to na zahtev Albanije, koju su podržale velike zemlje članice Kvinte, a pre svega Nemačka.

Šef diplomatije je primeto i da se današnjom podrškom Prištini u SE ruše pravila i procedure koje su, dodaje, i pravni savetnici Saveta Evrope pre desetak godina pisali, a to je da sve odluke moraju da se donose jednoglasno.

“Prvi put se u Savetu Evrope se o ovoj temi preglasava, a ne donosi se jedinstvena odluka. Ova odluka potpuno ruši jedinstvo Saveta Evrope, dovodi u pitanje smisao te organizacije i predstavlja kršenje međunarodnog pravnog poretka”, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija je glasala protiv jasno obrazlažući da je ovakva odluka za nas apsolutno neprihvatljiva, a naročita da ta odluka po hitnom postupku usledi u danima kada se svi podsećaju da Priština 10 godina nije ispunila zahteve iz Briselskog sporazuma da formira ZSO.

“Očigledno je da je to neko obećao Kurtiju da ga nagradi, možda je to i bio uslov da Kurti dođe na dijalog”

“Savet Evrope znači nije zanimalo kršenje Briselskog sporazuma. Ispada da se Priština zbog nečega, kako kaže Nemačka, zbog konstruktivnog prilaza u ovom najnovijem Briselskom i Ohridskom dogovoru, nagrađuje, što je apsolutna laž, jer dogovor podrazumeva da se prvo formira ZSO, pa onda se može razgovarati o svemu ostalom. Razgovori o tome nisu ni započeti. Koji je razlog hitnosti takvog postupka i zbog čega se Priština nagrađuje? Priština se nagrađuje zbog nečega što nije sprovela”, konstatovao je Dačić.

Ocenjuje da odluka šteti dijalogu koji treba da se nastavi za nekoliko dana.

Dačić je kazao da zahtev tzv. Kosova sigurno neće biti tako brzo na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ali se postavlja pitanje zašto je sve moralo da se desi ovako hitno.

“Očigledno je da je to neko obećao Kurtiju da ga nagradi, možda je to i bio uslov da Kurti dođe na dijalog. Ovo je dan kojeg će se Savet Evropse stideti”, poručio je Dačić.

Brnabić: Izjava Rodea dokaz da EU nikad nije htela da sprovede Briselski sporazum

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je danas da je izjava nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea koji je pozdravio početak procedure za prijem tzv Kosova u Savet Evrope, “samo dokaz da Evropska unija nikada nije htela da implementira Briselski sporazum”.

“Njegov tvit pokazuje to. EU je bila posrednik i garant Briselskog sporazuma. Danas, 10 godina kasnije, iako Priština nije implementirala ni slovo iz sporazuma, nagrađena je velikodušno. Čovek ne bi mogao da izmisli ovakve stvari”, poručila je Brnabić na Tviteru.

Ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode je prethodno na Tviteru naveo da je od danas takozvano Kosovo “bliže evropskoj porodici”.

“Nakon prošlonedeljne liberalizacije viza, današnje pokretanje procedure za razmatranje zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope dovodi tu zemlju još bliže evropskoj porodici. Nemačka nudi punu podršku u ovom koraku. Moje čestitke svim Kosovarima”, napisao je Rode.

Dodao je da je nastavak implementacije dogovora iz Ohrida, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština “ključan je korak da se ide napred”.

Đurović: Demonstracija sile Kvinte i sumrak međunarodnog prava u SE

Šefica Misije Srbije pri Savetu Evrope (SE) Aleksandra Đurović, izjavila je danas da je stavljanje na dnevni red pristupanja tzv. Kosova Savetu Evrope bila demonstracija sile zemalja Kvinte, pre svega Nemačke, koja je imala lidersku ulogu u okupljanju zemalja članica za podršku vanrednog sastanka Komiteta ministara mimo svih pravila i procedure.

Đurović je rekla Tanjugu da je to sumrak međunarodnog prava u SE i da je današnjom odlukom prekršen ne samo Statut SE, nego i procedura, koja izričito nalaže da svaki sastanak koji sledi mora da bude jasno definisan na poslednjem sastanku.

“Mi smo se na kršenje pravila i procedure pozvali, upravo zato što se ništa urgentno nije desilo. Zahtev za članstvo stoji već 11 meseci u fioci predsedavajućeg Komiteta ministara i baš sada da se urgentno zatraži vanredni sastanak je pokazivanje sile od strane najvažnijih članica, država Kvinte”, poručila je Đurović.

Navela je da Srbija ne može da bude nezadovoljna rezultatima glasanja u SE, jer misli da je druga strana više očekivala i mnogo više bila angažovana.

Podsetila je da su, od 46 zemalja SE, 34 priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.

“Ako pogledamo rezultate glasanja, možemo da vidimo da 13 zemalja nije bilo za donošenje takve odluke. Nijedna od zemalja koje nisu priznala tzv, Kosovo nije glasala u prilog te odluke, a s druge strane, Mađarska, koja jeste priznala Kosovo, glasala je protiv. Ovo ne može da bude smatrano kao neuspeh sa naše stane. Pre bih rekla da je ovo poraz i sumrak međunarodnog prava u instituciji koja, kao jedan od tri stuba svog delovanja, ima upravo međunarodno pravo”, rekla je Đurović.

Knežević: Glasanje Crne Gore za prijem tzv. Kosova u SE nacionalna sramota

Predsednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević ocenio je danas kao “nacionalnu sramotu” to što je Crna Gora na sednici Komiteta evropskih ministara glasala za to da se pokrene procedura za razmatranje zahteva tzv. Kosova za prijem u Savet Evrope.

“Danas se zvanična Crna Gora sa vladom u ostavci na čelu sa Dritanom Abazovićem, glasajući na Komitetu ministara da takozvano Kosovo uđe u Savet Evrope, pridružila onoj Crnoj Gori Mila Đukanovića i Duška Markovića koji su 2008. godine, protivno volji 85 odsto građana priznali ovu OVK tvorevinu”, naveo je Knežević u saopštenju, preneo je portal “CdM”.

Prema njegovim rečima, ova odluka “dodatno usložnjava društveno političke prilike, kako u Crnoj Gori, tako i u regionu”.

“Ova odluka Abazovićeve vlade spada u jednu od najsramnijih u crnogorskoj istoriji i dodatno usložnjava društveno političke prilike kako u Crnoj Gori tako i u regionu. Ako rasapala vlada Abazovića nije imala ljudske i političke hrabrosti da bude protiv, mogla je da bude uzdržana, i na taj način pokaže da joj je stalo do najboljih odnosa sa Srbijom. Ali je očigledno postalo pravilo da oni koji deklarativno najviše govore o dobrosusedskim odnosima, suštinski najdublje zarivaju nož u leđa Srbiji kad god im se ukaže prilika za to”, navodi Knežević.

Kako je naglasio, glasanje Crne Gore za prijem Kosova u SE je “nacionalna sramota koju ćemo morati da spiramo sa našeg obraza”.

Prema njegovoj ocjeni, iz tog razloga “groteskno” zvuči izjava predsednika Jakova Milatovića da bi posle Brisela želeo da poseti Beograd.

“Jer upravo je zvanična, a manjinska Crna Gora, današnjim glasanjem odredila sledeću Milatovićevu destinaciju, a to je Priština”, kazao je Knežević.

On očekuje da se Milatović oglasi ukoliko se ne slaže sa današnjim glasanjem o prijemu takozvanog Kosova i “ogradi od ovog terorističkog akta države čiji je predsednik”.

“Takođe, očekujem da se oglase i sve one institucije, NVO i nezavisni intelektualci, kojima su usta puna pesama o Kosovu na svadbama i vašarima, a koje su zaustavljale ulazak DF u vladu tvrdeći da će srpske interese bolje braniti Abazović i eksperti sa FB grupe ‘Naši u svetu’, koji postadoše mesije i državnici, a izdadoše sve čega su se dotakli”, poručio je Knežević.

Kako je naveo, sada je prava prilika da se u crkvama i manastirima otpočne akcija za prikupljanje potpisa o povlačenju odluke o priznanju takozvanog Kosova.

“Sad je prava prilika, kada više nema Đukanovića, da u našim crkvama i manastirama otpočne akcija za prikupljanje potpisa o povlačenju odluke o priznanju takozvane države Kosovo, jer ako ovi koji su na izborima pobedili Đukanovića misle isto što i mi, onda će odluka biti povučena. Ali se plašim da misle isto kao Đukanović, samo što to niko ne sme javno da kaže”, istakao je Knežević.