Četrdeset treći dan rata u Ukrajini.

Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini, u koju su njene trupe ušle 24. februara da bi izvele, kako Moskva to naziva, specijalnu vojnu operaciju.

“Imamo značajne gubitke među vojnicima”, rekao je Peskov u intervjuu britanskoj televiziji Skaj njuz istakavši da je to za Rusiju ogromna tragedija, preneo je Rojters.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. marta da je 1.351 ruski vojnik ubijen od početka specijalne vojne operacije, a 3.825 ranjeno.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je dva dana kasnije da je verovatno ubijeno najmanje 10.000 ruskih vojnika.

Ujedinjene nacije su saopštile da su potvrdile smrt više od hiljadu civila, iako će stvarni broj verovatno biti daleko veći.

GS UN izglasala suspenziju RUS iz Saveta za ljudska prava UN

Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je danas suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, sa sedištem u Ženevi.

Za inicijativu koju su predvodile SAD, glasale su 93 zemalje, dok su 24 zemlje glasale protiv, a 58 zemalja je bilo uzdržano, preneo je Rojters.

Da bi Rusija bila suspendovana iz 47-članog Saveta, bila je potrebna dvotrećinska većina članova Generalne skupštine sa pravom glasa, s tim da se ne računaju zemlje koje su se uzdržale.

U rezoluciji koju je usvojila Generalna skupština izražava se ozbiljna zabrinutost zbog tekuće krize ljudskih prava i humanitarne krize u Ukrajini, posebno zbog izveštaja o kršenju prava od strane Rusije.

KINA BILA PROTIV!

Predstavnik Kine u UN Žang Džun je rekao da će Peking glasati protiv, jer se rezolucijom stvara opasan presedan.

Predstavnik Belorusije je tokom rasprave istakao je da je Minsk kategorički protiv rezolucije, jer je ona politički motivisana, a njen cilj je demonizacija Rusije i potkopavanje pregovora Moskve i Kijeva.

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopes Obrador izjavio je ranije da njegova zemlja ne namerava da podrži suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava, jer je uverena da je neophodan dijalog upravo kroz strukture Ujedinjenih nacija.

Izveštač Sputnjika javio je ranije da će protiv suspenzije glasati Rusija, Kazahstan, Venecuela, Severna Koreja, Iran, Sirija, Kuba.

Rusija je upozorila zemlje da će se glasanje za ili uzdržavanje od glasanja smatrati neprijateljskim gestom sa posledicama po bilateralne veze, navodi se u dokumentu u koju je Rojters imao uvid.

Prošlog meseca Savet je otvorio istragu o navodima o kršenju prava, uključujući eventualne ratne zločine u Ukrajini.

Suspenzije su retke. Libija je bila suspendovana 2011. godine zbog nasilja nad demonstrantima od strane snaga lojalnih tadašnjem lideru Moameru Gadafiju.

Kremlj: Rusija žali zbog suspenzije koja ima politicke motive

Moskva žali zbog toga što je suspendovana iz Saveta UN za ljudska prava, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Žalimo zbog toga, nastavićemo da branimo naše interese svim mogućim legalnim sredstvima i da iznosimo naše stavove“, rekao je portparol Kremlja, prenosi Sputnjik.

Rusija je danas saopštila da je glasanje država članica da je suspenduju iz Saveta UN za ljudska prava protivpravno i politički motivisano, prenosi Rojters pozivajući se na agenciju RIA Novosti.

Ruska agencija je takođe navela izjavu Genadija Kuzmina, zamenika ruskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, koji je rekao da je Rusija odlučila da odmah danas odustane od članstva.

Kuleba izrazio zahvalnost članicama UN zbog suspenzije RUS

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba izjavio je da je zahvalan članicama UN zbog toga šsto su suspendovale Rusiju iz Saveta za ljudska prava UN.

“Ratnim zločincima nije mesto u telima UN čiji je cilj da štite ljudska prava. Zahvalnost svim državama članicama koje su podržale relevantnu rezoluciju GSUN i izabrali pravu stranu istorije”, napisao je Kuleba na Tviteru.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je danas suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, sa sedištem u Ženevi.

Za inicijativu koju su predvodile SAD, glasale su 93 zemalja, dok su 24 zemlje glasale protiv, a 58 zemalja je bilo uzdržano, preneo je Rojters.

Moskva istražuje navode o zločinima nad ruskim zarobljenicima

Ruski Istražni komitet saopštio je danas da je otvorio istragu na osnovu sumnje da se prema ruskim ratnim zarobljenicima u Ukrajini nehumano postupalo, prenosi Rojters pozivajući se na novinske agncije TAS S i RIA Novosti.

Kako se navodi, slučaj je zasnovan na svedočenju ruskog vojnika koji je proveo 29 dana kao zatvorenik u Ukrajini.

Rusija je poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara u cilju, kako je obrazložila, sprovođenja vojne akcije, koju je nazvala specijalna operacija.

Moskva je navela da tom operacijom želi da smanji vojnu sposobnost svog južnog suseda i zaštiti stanovništvo kojem je ruski maternji jezik, prenosi britanska agencija.

NATO ŠALJE NOVO ORUŽJE!

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su se članice NATO-a saglasne da ojačaju podršku i da obezbede širok spektar oružja Ukrajini.

Kremlj je saopštio da bi odluka Vašingtona da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem i vojnom pomoći verovatno narušila šanse za uspešne mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.

U sredu je iz ukrajinskih gradova evakuisano skoro 4.900 ljudi. Moskva potvrđuje da su se ruske trupe povukle iz Kijevske oblasti.

SAD su uvele sankcije protiv ruskih banaka i Putinovih ćerki.

Ukrajinske trupe granatirale su naselje Donjeck. Broj poginulih civila u ukrajinskom gradu Marijupolj mogao bi da bude veći od 5.000, rekao je gradonačelnik tog grada.

Ruske snage su tokom noći uništile skladišta goriva u četiri ukrajinska grada, tvrdi Kremlj.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, koji se sastaje u Briselu sa zapadnim liderima, rekao je da njegova zemlja traži “dugoročna rešenja”.

HARČENKO: BUČA KAO RAČAK,CILJ DA SE SPREČE PREGOVORI

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko smatra da je priča o navodnim ratnim zločinima ruske vojske u Buči nalik na priče o Račku na Kosovu, a sve sa ciljem da se spreče pregovori. Harčenko je, za Tanjug, rekao da se sada prema Rusiji primenjuju provokacije koje su korišćene ranije u BiH i na Kosovu.

On je istakao da je priča o zločinima ruske vojske u Buči potpuno izmišljena i da za to Rusija poseduje dokaze, koje je diplomatski predstavnik te zemlje u UN izneo.

“Cilj svega je, kao i ranije u slučaju Srbije, da se Rusija označi odgovornom za zločine kako bi se progurali ciljevi. Oni ne daju da iko čuje ruski stav i vidi ruske dokaze”, istakao je Harčenko.

Ukazao je da zapad veruje samo režimu u Kijevu, koji tvrdi da je zločin počinila ruska vojska, a za to nema nijedan dokaz.

“Svima je, uz to jasno da iza te provokacije stoji jedan značajan interes i konkretan cilj, a to je da se spreče pregovori”, objasnio je ambasador.

Ukazao je da se, nažalost, pripremaju i druge provokacije, pošto se pominje navodno korišćenje hemijskog oružja.

Harčenko kaže da je ukrajinska vojska, s tim u vezi, već sprovela diverziju na jedno hemijsko postrojenje.

“Glavni cilj je da se spreče razgovori, jer zapadu nije u interesu da se ovi sukobi što brže završe. Njima je cilj da sukobi traju što duže”, dodao je on uz tvrdnje da je ruska vojska napustila Buču bez ikakvih borbenih dejstava pružajući time šansu pregovaračkom procesu.

Na pitanje kako će Rusija, budući da zapad zahteva međunarodnu istragu, da dokaže da ruska vojska nije odgovorna za zločine u Buči, odgovara:

“Kao i u slučaju prostora bivše Jugoslavije znamo da ne bi bilo objektivnosti. Ali Rusija raspolaže dokazima i videćemo na koji način ćemo to dokazati. U svakom slučaju nećemo sedeti skrštenih ruku”.

On smatra da sada sve više u javnost isplivavaju informacije o ponašanju ukrajinske vojske, njenog nacionalističkog dela i njihovo ponašanje prema zarobljenicima i korišćenje civila kao ljudskog štita.

Takve informacije, smatra, je nemoguće sakriti, jer ih je, kako kaže, iz dana u dan sve više, a veruje da je i Evropa počela sve više da razmišlja ko šta radi u Ukrajini.

Harčenko je na pitanje kako komentariše nejedinstvo u EU oko sankcija Rusiji, kaže da je ono evidentno i kao najšvežiji i primer navodi izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana.

“On je posle pobede na izborima bio jasan u vezi kupovine gasa u rubljama. Iz toga se vidi da ima drugačiji odnos, koji se oslanja na nacionalne interese i suverenitet zemlje”,istakao je Harčenko.

On dodaje da svakog dana postaje sve jasnije da je šteta od sankcija sve veća po EU, a ne i za Rusiju.

“Mi u Rusiji imamo sve, a cene su ostale na istom nivou”, rekao je on.

Harčenko je, s tim u vezi, pohvalio Srbiju i konstatovao da je situacija u našoj zemlji stabilna ne samo zbog prethodnih dobrih ekonomskih rezultata, već i što odbacuje pridruživanju sankcijama.

Istakao je da prava neutralnostona podrazumeva objektivnost i uzmanje u obzir svih stavova.

“A pre svega se, kao što čini Srbija, uzimanje u obzir sopstvenog suvereniteta i naiconalni interes. Znamo da je Srbija u teškom položaju, jer se na nju vrši veliki pritisak. Očekujemo da će Srbija, u međunarodnim organizacijama, nastaviti da vodi politiku na svoj uravnotežen način”,zaključuje Harčenko

BUČA POVOD ZA NOVE SANKCIJE, NEADEKVATNO POREĐENJE SA RAČKOM

Događaji u Buči mogu da budu povod za oštrije sankcije zapada prema Rusiji, pre svega evropskih država koje su do sada bile rezervisane oko uvođenja sankcija Moskvi, izjavio je danas programski direktor organizacije ”Novi treći put” Dimitrije Milić.

On je ocenio da su pregovori Rusije i Ukrajine odraz odnosa snaga na terenu i da je poslednjih nedelja Ukrajina u nešto boljoj poziciji i da zato ne pristaje na određene tačke koje su ranije ponuđene u pregovorima.

Milić je za Tanjug rekao da su različite interpretacije događaja u Buči koje, kako kaže, Rusija pokušava da predstavi kao ””nameštaljku zapada”” da bi se legitimizovala odlučnija akcija protiv Rusije, dok, s druge strane, evropske države tvrde da se desio ratni zločin i da u tom kontekstu može biti povod za oštrije sankcije prema Moskvi.

”Iz evropskog ugla tragedija u Ukrajini, koja traje više od 40 dana, sada dobija ljudsku dimenziju. Iz tog ugla, to je važan događaj jer su evropske države bile rezervisanije oko uvođenja sankcija Rusiji, za razliku od SAD i Velike Britanije”, rekao je Milić.

On smatra da je neadekvatno poređenje događaja u Buči sa onim u Račku na Kosovu i Metohiji, uz pojašnjenje da je 1999. godine SR Jugoslavija optužena za zločin nad svojim stanovništvom, dok je ruska vojska optužena za zločin nad tuđim stanovništvom na tuđoj teritoriji.

”Tu se vodi rat u javnoj sferi u smislu da obe strane nude neke dokaze nebili delegitimisali drugu stranu, a legitimisali svoju poziciju”, rekao je Milić.

Govoreći o pregovorima Rusije i Ukrajine, Milić je kazao da je očigledno da su pregovori koji se vode u Turskoj u najvećoj meri usklađeni sa dešavanjima na terenu.

”Poslednjih nedelja Ukrajina nešto bolje stoji na terenu i ne pristaje na neke tačke u pregovorima koje su ranije ponuđene”, naveo je Milić, uz ocenu da je fokus Rusije na Mariupolju i da bi osvajanje te tačke služilo kao legitimizacija ruske intervencije.

”To je grad koji je većinski bio proruski pre intervencije, a sa druge strane, denacifikacija, koju je Putin proklamovao kao cilj, moglo bi se podvede pod osvajanjem Mariupolja u kojem je ozloglašeni bataljon Azov”, kazao je Milić.

Na pitanje o sankcijama prema ćerkama Vladimira Putina i članovima porodice drugih ruskih visokih zvaničnika, Milić kaže da su personalne sankcije više imaju političku poruku nego što su efikasne kada je reč o sprečavanju invazije.

Prema njegovim rečima, od početka invazije na Ukrajinu, sankcije prema Rusiji su bazirane ”od najmanje ranjivih ka sve ranjivijim tačkama” ruske ekonomije, te da se u ovom momentu mogu očekivati oštrije sankcije i u energetskom sektoru, naročito zbog događaja u Buči.

Očekuje da će se SAD fokusirati na evropske države da ih ubede da se pridruže sankcijama Rusiji i da Ukrajini šalju više pomoći, prvenstveno oružane.

Na pitanje može li Rusija da bude isključena iz G20, budući da SAD najavljuju da neće učestvovati na tim sastancima, Milić objašnjava da su u toj grupi najveće ekonomije sveta, među kojima su i one koje imaju umereniji stav prema Rusiji, te da je teško očekivati da će Rusija biti isključena.

”Ovaj vid bojkota ima simboličku poruku da SAD smatraju Rusiju ”odmetnutom” državom od svetskog sistema i da njeno prisustvo u takvoj organizaciji vide kao pogrešnu politiku”, kazao je on.

Na pitanje ko će i kako staviti tačku na ukrajinsku krizu, kaže da bi se kriza završila da je Ukrajina brzo kapitulirala, ali da, s obzirom na razvoj situacije, može trajati dugo.

”Kraj sukoba zavisi od stanja na terenu. Pitanje je koliko će Ukrajina moći da suzbije ruske snage na svojoj teritoiji i koliko će Rusija prihvatiti da su osvojene teritorije uspešan cilj, prvenstveno u domaćoj javnosti”, zaključio je Milić.