Zahvaljujući Nišvilu, Grad Niš je postao dodatno prepoznatljiv, a uz to u budžet se sliva novac od turista. Slično je i sa ostalim najznačajnijim muzičkim festivalima kao što su Exit, Guča i Beerfest koji su pokrenuli osnivanje Festivalskog centra Srbije.

Na konferenciji za novinare u Nišu predstavili su studiju kojom su definisane koristi koje Srbija ima od održavanja ovih festivala. Krajnji cilj je, kažu, da se izbore da svake godine dobijaju novac iz republičkog budžeta, a ne neizvesni, preko konkursa.

Predstavnici četiri najznačajnija srpska muzička festivala na jednom mestu. Razgovaraju o koristima koje država ima od Exita, Guče, Beerfesta i Nišvila i što su i dokumentovali kroz studiju u kojoj se ističe da ove festivale godišnje poseti oko milion gostiju što je gotovo 40 odsto ukupnog broja domaćih i stranih turista u Srbiji.

“Da nema festivala Srbija ne bi imala doprinos od 3 milijarde dinara samo od ova četiri muzička događaja”, kaže predsednik UO Exit fondacije Ivan Petrović.  

“Mi doprinosimo budžetu toliko da ni dva procenta ne dobijamo nazad”, istako je direktor Nišvil džez festivala, Ivan Blagojević.

“U Srbiji postoji ok 1000 do 2000 manifestacijai to je snaga koja nije grupisana i prepoznata na dobar način, ali uz dodatnu podršku bi bilo bolje u narednim godinama koje dolaze”, dodaje PEtrović.

Studija je važna da bi se državi predložili modeli finansiranja najvećih festivala, po uzoru podrške festivalu Exit koji je posle 16 godina i dve dobijene evropske titule za najbolji festival bio sagledan u godišnjem budžetu Srbije. To bi im mnogo pomoglo jer, kako ističu u Grupaciji organizatora festivala, ne bi morali da prolaze kroz proces apliciraja na konkursu čije rezultate čekaju do juna svake godine. Dodaju da je to dosta manji iznos od jedne milijarde i 850 miliona, koliko iznosi trenutna podrška Filmskom centru.

“Cilj je da Vlada prihvati osnivanje Festivalskog centra i obezbedi adekvatna sredstva preko ministarstva turizma i privrede, a ne preko ministarstva kulture i da Festivalski centar deli novac ostalim festivalima na osnovu studija koje se budu napravile”, objašnjava Blagojević.

Srpskim muzičkim festivalima država bi pomogla i kad bi se smanjilo ili potpuno ukinulo plaćanje poreza od 25 odsto na dobit stranih bendova, koje u praksi sada plaćaju organizatori događaja.

“Šta bi bilo da država uložila 300 miliona odnosno 10 odsto to bi bila dobit za državu još jedna milijarda, a u prometu pet. Ove zahteve ćemo poslati Vladi Srbije i tražiti da festivali dobiju nacionalni status”, kazao je Blagojević.

Podsetimo, Grad Niš je ove godine iz kase izdvojio 35 miiona dinara za organizovanje Nišvila, koji sledeće godine slavi 30 godina postojanja. Taj novac uz još dodatne milione koje organizator sam obezbeđuje potrebno je za potpisavnje ugovora sa 116 izvođača koji će nastupati u Niškoj tvrđavi od 4. do 13. avgusta.