Spamovi na mejlu, viralni sadržaji na društvenim mrežama, skidanje raznih igrica i drugih aplikacija. Sve su to onlajn radnje koje obavljamo na internetu i koje koriste naše lične podatke. Opasnosti od zloupotrebe su velike, naročito sa razvojem veštačke inteligencije, zbog čega je Vlada Srbije prošle godine usvojila Strategiju o zaštiti podataka do 2030. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović kaže da su potrebne veće edukacije građana o tome kako se koriste njihovi podaci da ne bi došlo do krađe podataka.

Internet je javni prostor i lični podaci koji se na njemu objave su javno dostupni. Privatnost na internetu jednako je važna kao i van njega. Ono što ne biste podelili sa strancem na ulici, nemojte ni na internetu, savetuju stručnjaci. Nišlije su svesne opasnosti koje vrebaju sa interneta.

“Ja sam isključio sve mreže, interenet, to je najbolja zaštita”, kaže jedan nišlija,

Sa razvojem digitalnih tehnologija, društvenih mreža i veštačke inteligencije potrebna je veća kontrola smatra poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović.

“Što više podataka uopšte, ali i podataka o ličnosti, to je za taj sistem bolje. Mnoge aktivnosti od strane veštačke inteligencije su dobre za čovečanostvo, ali uvek ima opasnost da naši podaci završe negde gde ne bi trebalo, da budu obrađeni na način i u svrhu koja nije zakonita i zbog toga moramo stalno da pratimo podatke”, objašnjava Marinović. 

Veštačka inteligencija mora da bude pod kontrolom ljudi, ali se postavlja pitanje ko će te ljude da kontroliše.

Vlada Srbije je prošle godine donela Strategiju o zaštiti podataka do 2030. godine, a u planu je kada se formira Vlada i izrada Akcionog plana. Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje od avgusta 2019. godine, a mnogim građanima Srbije i dalje je nepoznanica kako tačno novine u zakonu utiču na njih i koje promene donose.

Stručnjaci savetuju da je jedan od načina da se zaštitimo da manje preuzimamo besplatni sadržaj na internetu, jer kako kažu “mi ne dajemo novac, ali dajemo nešto što neko može posle da unovči, a to su naši lični podaci”.

“Moj savet građanima, ako već žele da naruče robu, da preuzmu aplikaciju, igricu da provere sve. Pre svega, da pročitaju politiku privatnosti koja mora da bude istaknuta, da vide koji se sve podaci skupljaju, u koju svrhu, kao i da uporede da li to odgovara onome zašta su ih dali.” dodaje Marinović.

U Povereništvu ističu da svakodnevno stižu prijave građana o zloupotrebi podataka i da je prethodnih godina bilo prijava za masovne zloupotrebe velikih sistema, kao što je hakerski napad na EPS i da treba preduzeti oštre tehničke i kadrovske mere. Marinović za EPS dodaje da inspekcijski nadzor još traje, ali da podaci o ličnosti nisu kompromitovani.