Početkom sledeće sedmice Grad Niš u saradnji sa JKP “Mediana” i udruženjima za zaštitu životinja počeće popis vlasničkih pasa. To je deo rešavanja problema napuštenih pasa jer nijedan pas nije doborovoljno postao lutalica, kažu u niškom Udruženju “Pit”. Ističu da od jednog napuštenog para, mužjaka i ženke i njihovih potomaka za pet godina nastane 12.000 štenadi. Zbog toga je potrebna sistematska sterlizacija kako napuštenih tako i vlasničkih pasa, poručuju iz Udruženja “Pit” na Svetski dan napuštenih životinja.

NI JEDAN PAS NIJE DOBROVOLJNO POSTAO LUTALICA, ODGOVORNI SU LJUDI

Svaki pas mora biti obeležen. To je prva, ako ne i najznačajnija stepenica u rešavanju problema napuštenih pasa. Čip sadrži sve potrebne podatke o vlasniku psa, pa je time i njegovo izbacivanje na ulicu otežano, upozoravaju na Svetski dan napuštenih životinja iz niškog Udruženja “Pit”.

“Koliko god se mi trudili da na dnevnom nivou prikupljamo napuštene pse, uvek je priliv novih. Dešava sa da ljudi izbace kutiju sa 11 štenaca. Možete da zamislite koliko je to pasa za dve godine, čopor”, kaže Nina Krstić iz Udruženja “Pit”. 

Procenjuje se da 75 odsto ukupne svetske populacije pasa i mačaka nema dom. Glavni razlog povećane populacije pasa i mačaka na ulicama je njihovo nekontrolisano razmnožavanje i sterotipi o sterlizaciji kućnih ljubimaca.

Preciznog broja pasa lutalica na teritoriji Grada Niša nema. Pretpostavka je da se ta cifra kreće oko 1.500. Nišlije se slažu da u gradu zbog neodgovornih vlasnika ima previše napuštenih životinja.

Početak rešavanja ovog problema je u sistematskom obeležavanju svih pasa, a potom i sterlizacija.

“Od 9. oktobrar sa Gradom Nišom i JKP “Mediana” počinjemo popis vlasničkih pasa i počinjemo od najveće opštine Medijana”, objašnjava Krstić.

To znači da obeležnog psa vlasnik neće moći da napusti. Kada radnici Mediane uhvate takvog psa mogu da očitaju njegov čip i nađu vlasnika u bazi podataka niške Vetrerinarske stanice. Ukoliko vlasnik ne želi da preuzme psa, po zakonu slučaj preuzima komunalna i veterinarska inspekcija a vlasnik postaje krivično odgovoran i snosi određene sankcije.

“Svaki vlasnik je dužan da spreči neželjeno rađanje novog legla. Da li će to biti sterlizacija ili razdvajanje mužjaka od ženke, vlasnik je odgovoran”, ističe Krstić. 

Za organizovanje popisa i registracije pasa, kao i za njihovu sterilizaciju neophodno je još mnogo rada i novca. Međutim, ukoliko se u obzir uzme činjenica da se na godišnjem nivou iz gradske kase isplate višemilionski iznosi na konto ujeda pasa lutalica i štete koje psi načine u selima, deo rešenja je i preusmeravanje ovih sredstava na tretman uzroka, a ne posledica.