Sutra je Veliki četvrtak – dan koji podseća na Hristovu tajnu večeru i  Svetu Liturgiju, dok je Veliki petak najtužniji dan, jer simbolizuje stradanje Isusovo. “Kruna Hristovog vaskrsenja je Uskrs, koji proslavljamo najsvečanijom liturgijom koja je smisao svih drugih službi”, kaže otac Boban Stojković.

Najradosniji hrišćanski praznik posle Božića Uskrs mnoge Nišlije dočekuju s porodicom i prijateljima.

Pripreme za Uskrs počinju Velikim-Uskršnjim, Časnim postom, koji traje sedam nedelja. Prva nedelja posta naziva se Čista (Todorova) nedelja, a poslednja Velika (Gluva ili Strasna). 

Svaki od ovih dana ima svoju posebnu namenu. Ono što je suština da se mi pripremamo za najveći praznik nad praznicima, Vaskrs i vaskrsenje Hristovo. Sam Veliki četvrtak jeste sećanje na Hristovu tajnu večeru i ustanovu Svete liturgije. Zato se u toku strasne sedmice ovoga dana služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kaže prof. Bogoslovije u Nišu otac Boban Stojković. 

Najtužniji dan u crkvenoj godini je Veliki petak koji ukazuje na stradanje Isusovo, služe se carski časovi, popodne se služi Večernje sa iznošenjem plaštanice. Uveče se služi opelo Hirstovo. Na Veliki petak se strogo posti. Veliki četvrtak i Veliki petak smatraju se “teškim” praznicima. Na te dane se u našim krajevima boje jaja za Vaskrs. 

Vasksenje Hristovo je kruna ove sedmice, ali i celokupnog vaskršnjeg posta. Vaskrsenje je smisao našeg života. Hristovo vaskrsenje proslavljamo najsvečanijom liturgijom koja je smisao svih drugih službi. Ako se okupimo oko Hrista, oko crkvene porodice, tada će i naša porodica koja je crkva u malom biti dostojna Hristovog vaskrsenja, dodaje Stojković. 

Uskrs je pokretan praznik se može pomera u razdoblju od pet nedelja (35 dana). Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, pre Blagovsti i posle Đurđevdana.