Postoji mogućnost proširenja kapaciteta gasnog interkorektora između Srbije i Bugarske sa 1,8 na 3,2 milijarde kubnih metara, izjavio je generalni direktor JP “Srbijagas” Dušan Bajatović. On je prilikom posete merno-regulacione stanice “Trupale” na gasnom interkonektoru između Srbije i Bugarske u Nišu, naveo da bi Srbija takođe mogla da izgradi novi gasovod od Niša, preko Beograda do mađarske granice.

Već nekoliko meseci otkako radi gasna stanica “Trupale” na otvorenom interkonektoru Srbija-Bugarska. Ovaj gasni interkonektor posetili su ekonomski atašei Evropske unije. Izgradnju gasovoda finansirala je delom Evropska unija, kroz bespovratnu pomoć od skoro 50 miliona evra, kao i 25 miliona evra povoljnog kredita Evropske investicione banke, koji će Srbija plaćati za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju.

Ovaj cevovod je mnogo više od jednog dela infrastrukture. To je alat koji će značajno povećati srpski pristup izvorima snabdevanja gasom i povećati energetsku bezbednost pružanjem dodatne trase izvora gasa, kaže predstavnica Delegacije EU u Srbiji Andrea Hohhuber. 

Republika Srbija je za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje. Generalni direktor “Srbijagasa” podsetio je da se radi interkonekcija od Niša ka makedonskoj granici, ali će se trasa menjati zbog auto-puta.

Ostalo je još 17 kilometara. Već se radi gasovod od Grčke do Skoplja, tako da će i taj interkonektor za maksimum dve godine biti u funkciji. Počinjemo da radimo interkonektor prema Rumuniji. Očekujem da će taj interkonektor u godinu i po, maksimum dve, biti u funkciji, kaže generalni direktor JP “Srbijagas” Dušan Bajatović. 

Najavljuje i izgradnju interkonektora ka Republici Srpskoj, ali i proširenje skladišta “Banatski dvor” i proširenje gasnih skladišta u Itebeju, Česteregu i Tilvi.

Gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji, koja trenutno može da ga dobije samo sa dve ulazne take – preko gasovoda Balkanski tok i iz Madarske. Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Evropska unija je najveći donator Srbiji u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine.