Kada je jedan nemački umetnik pobedio na svetskom takmičenju fotografijom koju je stvorio uz pomoć veštačke inteligencije, povela se polemika o tome šta je umetnost danas i kakva je njena budućnost. Umetnici kažu da društvo nije spremno za sajber eru, a sociolozi da će mašine biti u stanju da urade sve ono što i ljudi, čak i bolje, ali da veštačka inteligencija koliko god bila napredna ne može da stvori originalna dela jer oponaša ljudsku kreativnost.

REMEK DELO ČOVEKA PROTIV AI

Veštačka inteligencija uverljivo piše priče, pesme, kompunuje muziku, slika i stvara kreativan sadržaj. To su zabavni programi, ali i dobri alati za pisanje studentskih radova, projekata i brzih vizuala. Umetnica Katarina Baćević koja se bavi digitalnom umetnošću kaže da veštačka inteligencija ne može oduzeti umetnicima posao, da je mogu koristiti kao alat. Gde su granice?

“Ja radim na tabletu i radim digitalno, ali i dalje volim papir i olovku. Ipak, na tabletu je lakše jer brže mogu da prepravim u zadati rokovima a i lakše je digitalno da se radi“, kaže Katarina Baćević.

Nemački umetnik nedavno je odbio nagradu za najbolju kreativnu fotografiju koju je osvojio početkom aprila na svetskom takmičenju „Sony“ fotografija jer ju je, kako kaže, stvorio koristeći veštačku inteligenciju. Na taj način skrenuo je pažnju na pitanje da li je društvo spremno da prihvati veštačku inteligenciju i da li su umetnici u problemu.

“Problem je što je to još jedan način šematizacije i uniformisanosti kulture”, kaže sociolog Miloš Jovanović.

„Meni znači proces stvaranja, jedna klik ne može da prense emociju. Krajnji proizvod – slika je deo tog procesa”, ističe umetnica Katarina Baćević. 

Nekada se smatralo da će fotografija preuzeti posao slikarima, ali kao krajnji ishod imamo nastanak fotografije kao zasebne celine u umetnosti. Ako je za utehu programi veštačke inteligencije ne poseduju ništa osim moći za imitaciju čovekovog iskustva.

“AI je alat za nove dimnezije, ali se nužno umetnik ne gubi kreativnost“, objašnjava Katarina. 

“Nije to put bez povratka u ništavilo i propast. Ovo je faza čovečanstva, menjaće ljude i prakse i ne mora sve da bude u negativnom smeru”, zaključuje sociolog Jovanović. 

U međuvremenu pojavili su se i softveri koji štite umetnike od veštačke inteligencije. Ipak, publika možda neće moći da napravi razliku.