Na desetine mesta u Srbiji svakodnevno se nelegalno iskopavaju arheološka nalazišta, što je kažnjivo.

Ipak, iz Srpskog arheološkog društva upozoravaju da se zbog toga pod udarom zakona nađe manje od deset ljudi godišnje. Zato je, kažu, važno da se sve lokalne samouprave, institucije i resorna ministarstva upoznaju za zakonskim procedurama.

Poslednjih godina sve više je zaštitnih arheoloških istraživanja, koja prethode infrastrukturnim radovima i izgradnji. Ono što zabrinjava arheologe jesu ona neovlašćena arheološka iskopavanja.

Koliko se poštuje zakon i kakva je procedura kada se naiđe na arheološko blago?

Manje od 10 godišnje se privede, prođe tužioca i ode ka sudu. Ono što mi iz iskustva znamo jeste da se to dešava na desetine mesta svakodnevno, u ovom trenutku dok mi razgovaramo na 50 kilometara od Niša se to dešava, a i sam niški Zavod je pre nekoliko dana je imao intervenciju i saradnju sa policijom..Mi zakone imamo, zakoni su dobri, ali nam treba i njihova primena, kaže predsednik Srpskog arheološkog društva dr Adam Crnobrnja.

Cilj predavanja koje je pod nazivom „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“ jeste da ljudi iz različitih institucija, ministarstava i lokalnih samouprava razgovaraju o pravoj intersektorskoj saradnji i uspostavljanju jasne zakonske procedure. Niš je bogat arheološkim nalazištima.

Veći deo, mada najbitniji je taj antički Nais na prostoru Tvrđave i okoline i prostor Jagodin male koja je prepoznata kao antička nekropola. Jednostavno moramo biti svesni da tu postoji nešto ispod nas i ako želimo nešto da gradimo, najpre moraju arheolozi da izađu na teren, da utvrde šta se to nalazi. Tek onda dolazimo do nekih uslova i mogućnosti šta ćemo dalje raditi sa tim, kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Dušan Andrejević.

Šta ukoliko se neko na svoju ruku odluči na arheološka iskopavanja?

To vam je čitav niz krivičnih dela. Kada neko odluči da krene detektorom da traga, on upada u krivični zakonik gde je šest meseci do tri godine kazna za nelegalno arheološka istraživanja. To se odnosi i na institucije. Dešava se da crkve i zavičajne zbirke krenu u tom smeru, ne znajući da za to treba dozvola, objašnjava Crnobrnja.

Ako se nelegalna arheološka istraživanja vrše na poznatom arheološkom lokalitetu, kazna je i do pet godina. Iskopavanje predmeta iz zemlje tretira se kao teška krađa. Pokušaj iznošenja iz zemlje se tretira kao ilegalni promet i iznošenje kulturnih dobara