Ako Nišlija finansira medijske projekte, on bi trebalo I da bira teme o kojima bi mediji pisali i koji su od javnog interesa. Ovo je jedna od inicijativa tzv “Građanskog Alarma” koju podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole, a sprovodi Odbor za ljudska prava.

Posle pet godina istraživanja došli su do određenih zaključaka koji će predstaviti nadležnim institucijama i javnosti u drugoj polovini maja.

Plaćanjem brojnih poreza, računa i taksi, novac su u budžet upumpale Nišlije, a da li ih je neko pitao kakav medijski sadržaj žele da finansiraju svojim novcem? Zašto se umesto za pitanja čistog vazduha, problema sa kanalizacijom ili radom izvršitelja tim novcem uglavnom finansira redovan program i rad lokalnih medija. Ovo su pitanja koja su postavljena na sastanku predstavnika civilnog društva i medija.

“Ono što nedostaje jeste informacija ka građanima. Čemu to, zašto opredeljemo taj novac i da li je građane neko pitao šta žele da gledaju, slušaju od novca koje finansiraju. U ovom trentuku nemamo javno dostupnu informaciju, niti smo ikada učestvovali u nekom konsultativnom procesu na osnovu kojeg se određuju prioritetne teme od javnog interesa za Grad Niš kada je reč o konkursnom medijskom sufinasiranju”, kaže Dragan Đorđević iz Odbora ljudskih prava Niš. 

Do sada je samo Opština Pantelej organizovala javne rasprave za utvrđivanje tema od javnog interesa u javnom informisanju, a TV Zona plus je jedina na terenu, u razgovoru sa građanima kreirala teme od javnog interesa, a koje su se ticale marginalizovanih grupa stanovništva.

“Od te prve javne debate koju smo organizovali pre nekoliko godina saznali smo od ranjivih grupa šta ih najviše interesuje a što nema u medijima a čime bi trebalo da se bave. Od tada do danas kada se raspiše konkurs mi i dalje razgovaramo sa građanima o njihovim rpoblemima na osnovu kojih pišemo projekat”, ističe zamenica glavnog i odgovornog urednika TV Zona plus Danijela Ivanković. 

“Mi moramo da pitamo građane da li njima nešto nedostaje i šta im konrektno nedostaje. Ubeđen sam da bi to olakšalo medijima da pišu projekte i da na taj način unapredimo ceo sistem javnog informisanja”, objašnjava Đorđević.

“Mislim da ne bi bilo loše da taj model preuzme lokalna zajednica, bez obzira o kojoj opštini ili gradu se radi, kako bi u medijima bilo ono što bi građanima značilo”

Odbor za ljudska prava u okviru inicijative “Građanski Alarm” u proces će uključiti i predstavnike lokalne vlasti, a biće predstavljen i izveštaj sa preporukama, zasnovan na podacima petogodišnjeg istraživanja od 2019. do 2023. godine.

Ovu inicijativu podržava Švedska kroz program Beogradske otvorene škole “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP.”