Koju bi vakcinu trebalo da prime hronični bolesnici? Kakve posledice može da ima imunizacija određenom vakcinom? Imunolog, prof.dr Borislav Kamenov sa Medicinskog fakuteta u Nišu smatra da bi građani vakcinu trebalo da prime u kosnultaciji sa izabranim lekarom, jer svako ima različit imuni sistem.

Koja je vakcina najbolja?

Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V, AstraZeneka, Fajzer – za koje su se vakcine protiv korona virusa odlučile Nišlije?

-Astra Zeneka, odgovara jedan Nišlija.

Ostali sugrađani izabrali su vakcinu drugog proizvođača:

– Kinesku, kažu da je za one iznad 70 godina.

– Kinesku, zato što sam bolesna, ne smem žive ćelije. Konsultovala sam se sa lekarom.

“Mislim da o tome ne mogu da se izjašnjavaju sami pojedinci, nego moraju lekari da im pomognu da pogledaju stanje svog organizma, pa da im kažu „ti ne smeš nikako tu vakcinu da primiš, ovu bi mogao da primiš“. Ja znam da lekari koji vakcinišu nemaju vremena da to urade, ali postoje izabrani lekari koji bi trebalo da imaju dovoljno vremena da se pozabave pacijentima koji bi došli da se informišu i da se na taj način njima pomogne u izboru i odlučivanju koja je to vakcina za njih najpovoljnija” kaže imunolog prof. dr Borislav Kamenov.

Koju vakcinu smeju da prime onkološki pacijenti?

“Onkološki pacijenti koji dobijaju citostatike, imunosupresivnu terapiju, transplatirani bolesnici koji dobijaju imunosupresivnu terapiju – kako oni na spajk protein mogu da naprave dovoljan broj antitela? Sve zavisi od terapije, zavisi od faze u kojoj se bolest nalazi. To je sve vro individulano. To ne važi za sve pacijente. Iako se radi o malignim bolesnicima, nemaju svi isto stanje imunog Sistema” objašnjava Kamenov.

S obzirom na to da hronični i onkološki bolesnici spadaju u rizičnu grupu pacijenata, za njih je aprila meseca organizovana vakcinacija u prostorijama Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Već na samom početku bili su popunjeni gotovo svi termini, a javljali su se upravo građani skloni alergijama i oni sa hroničnim bolestima čija vakcinacija zahteva strogi lekarski nadzor.

Vakcinacija hroničnih bolesnika

Građani su već na početku imunizacije mogli da biraju između Fajzerove, Sputnjikove i Sinofarmove vakcine.

 

-“Čekala sam zbog doktora da vidim jer sam imala operaciju srca, dvostruki bajpas. Nisam smela da donesem odluku tek tako.”

-“Primila sam Fajzerovu vakcinu zato što imam Multiple sklerozu. Nisam se dvoumila zbog svoje osnovne bolesti.”

-“Fajzer sam primila. Ja sam zbog alergije došla ovde. I pritisak mi varira.”

 

Ovo su samo neki od ogovora koje smo dobili u kratkoj anketi na vakicnalnom punktu. Pomoćnik direktora UKC-a Niš prof. dr Radmilo Janković rekao je tada da se nada kako je to podstrek i ostalim zdravstvenim ustanovama da sagledaju rizične pacijente.

“Polovina ljudi koji su se priavili čine ljudi su naveli da su nekad imali neku alergijsku reakciju, da zbog toga strepe ili su zbog toga vraćeni. Uglavnom to nisu bile reakcije za koje smo mi smatrali da bi mogle biti životno ugrožavajuće. Sama pojava pravih, strašnih anafilaktičkih reakcija je zaista jako retka i ja sam ih u svom životu video možda jednom ili dvaput” kaže dr Janković.

Moderna – još jedna vakcina u Niškom domu zdravlja   

U niški Dom zdravlja nedavno je stigla i vakcina Moderna – koja se daje utorkom i petkom. Direktor te zdravstvene ustanove prof. dr Milorad Jerkan navodi jasan razlog zašto građani mogu da prime tu vakcinu samo u tom periodu.

“To je desetodozna vakcina, u jednoj bočici. Izuzetno je skupa. A i mi u principu ne želimo nijednu dozu vakcine da bacimo. Ona po otvaranju ima određeni rok trajanja, kada mora da se aplikuje pacijentu” pojašnjava Jerkan.

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov dodaje da je Modernina vakcina slična Fajzerovoj:

“Radi se MRNA vakcini. Šta to znači? Ranije smo starim vakcinama unosili antigen koji je promenjen i na njega su se stvarala antitela ili već nekakav odgovor. Sada kod MRNA vakcine ne unosi se antigen, nego se unosi RNA koja u stvari teša naše ćelije da proizvode antigen. Tera ga da proizvodi spajk protein, koji je otrovan. Sada kada treba da proizvede spajk protein, treba da inicira sistem da proizvede imuni odgovor. Neko će napraviti odgovor, neko ne. Onaj ko ima slab imunitet , neće napraviti nikakav odgovor ili vrlo slab odgovor. Neće da neutrališe taj spajk protein i onda on može biti vrlo patogen, loš. Zato je važno da organizam bude u dobrom stanju da može tu vakcinu da podnese. Znači ako Fajzerova vakcina ima 30 mikrograma MRNA po dozi, Moderna ima 100. To je za 3,5 puta više. Znači, ako se vakcinišete Modernom, onda za 3,5 puta morate da uradite veći posao da biste napravili imunitet. Ona dajte dva puta bolji imunitet nego Fajzerova vakcina, ali je zato šansa za neželjene efekte mnogo velika.” pojašnjava imunolog, prof.dr Borsilav Kamenov sa Midicinskog fakulteta u Nišu.

*Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Gradske opštine Crveni krst. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.