Savet za medije: Savet za štampu i povezani mediji obmanjuju javnost – Nisu ni jedino samoregulatorno telo niti su, zbog decenijskog fingiranog ocenjivanja, merodavni da presuđuju svim medijima

Začuđeni smo količinom neistinitih i nepotpunih podataka koje u javnost preko povezanih medija kao što su Danas, Vreme, Cenzolovka i slični, plasira telo, koje sebe smatra jedinim tumačem srpske medijske scene, navodi se u saopštenju koje potpisuje samoregulatorno telo Savet za medije, čiji su osnivači Udruženje elektronskih medija ComNet, Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS, Društvo novinara Vojvodine DNV, Udruženje medija i medijskih radnika UMMR, Društvo novinara Niša DNN i Asocijacija radio televizija Srbije ARTS.

Savet za štampu, novinarska udruženja NUNS i UNS, povezani mediji i jedan broj takozvanih medijskih stručnjaka, koji nisu ni prošli pored mesta na kom se održava javna rasprava, a kamoli uzeli učesće na njoj, imaju intenciju da ovom telu dodele ulogu vrhovnog arbitra i na taj način preuzmu ulogu suda, koji je po Ustavu i zakonu jedini nadležan da utvrđuje eventualna  kršenja zakona, i zato je važno da javnosti Srbije skrenemo pažnju da svoja saopštenja, izjave i intervjue zasnivaju na netačnim i nepotpunim podacima.

Prvo, netačno je da mediji, koji, kako oni kažu, najviše krše novinarski kodeks, dobijaju najviše para iz budžeta. Svako ko ume da čita rezultate konkursa, a naročito poslednjeg, može videti da su najviše novca dobili upravo mediji koji podržavaju rad Saveta za štampu. Zašto se tako čini i šta mislimo o toj praksi, u ovom saopštenju nećemo komentarisati.

Drugo, Savet za štampu ni u jednoj državi na svetu ne postoji da bi samoinicijativno, na osnovu prijava svojih članova, kao što to čine članovi Komisije za žalbe, procenjivalo rad medija i na taj način veštački i fingirano produkovalo statistiku, već je njegova suština da isključivo postupa po prijavama oštećenih građana.

Treće, tendencija da se Savet za štampu pretvori u puki politički instrument i služi povezanim medijima za politička prepucavanja sa najvišim državnim zvaničnicima, ne može se ubrojati u primere etičkog postupanja. Praksa je pokazala da Savet za štampu nije neutralan, već da tendenciozno presuđuje samo jednim medijima, a druge medije, kojima je blizak štiti, što takođe nije etička disciplina. Kršeći sopstveni pravilnik o radu, najveći broj žalbi po razrađenom mehanizmu upućivale su prijateljske nevladine organizacije, kao što su Autonomni ženski centar i Gej lezbijski info centar, koje uopšte nisu direktno oštećene prilozima koje su prijavljivale i koje je prema pravilniku Saveta trebalo odbaciti. Da ne govorimo o sramnom ponašanju člana Komisije Zlatku Čoboviću, koji je istovremeno i član NUNS-a i Asocijacije medija, a koji je zadužen da redovno prijavljuje samo jednu grupu medija iz najbezazlenijih mogućih razloga.

Četvrto, ukoliko Savet za štampu pretenduje da bude neprikosnoveni arbitar u etičkim sporovima, neprimereno je da svoj rad svede na borbu za raspodelu novca na medijskim konkursima. Merkantilizacija etike nije moguća, čak ni kada hoće da je izvedu oni koji sebe godinama smatraju uzvišenim i samoproklamovanim etičkim veličinama.

Peto, Savet za štampu ne može da sprovodi vrhovni nadzor nad radom medija, jer se na taj način drastično narušava sloboda izražavanja i sloboda preduzetništva.

Šesto, u najrazvijenijim demokratijama sveta, mediji imaju slobodu da dobrovoljno prihvate ili ne priznaju nadležnost takvih saveta, polazeći od neprikosnovene činjenice da je sud jedina institucija koja je nadležna za utvrđivanje prava u sporovima bilo koje vrste. Navešćemo samo podatak da su mediji u Sjedinjenim Američkim Državama, koje s pravom nose epitet pionira u slobodi medija, odbili da priznaju nadležnost takvih saveta, smatrajući da oni predstavljaju instrument ka neprihvatljivoj kontroli štampe.

Savet za štampu ne može da pretenduje da ima ekskluzivitet u ocenjivanju kršenja etičkog kodeksa. Naročito ne, kada postoji ogroman broj medija koji iz opravdanih razloga ne želi da prizna njegovu nadležnost. I zato se zalažemo za to da izmene i dopune Zakona predviđaju mogućnost osnivanja i drugih samoregulatornih tela, a prećutkivanje i obmana javnosti da je Savet za štampu jedino samoregulatorno telo u našoj državi je tendenciozno i neprihvatljivo.

Savet za medije, kao drugo samoregulatorno telo na našoj medijskoj sceni postoji i to je neosporna činjenica koju ne može sakriti nijedan samoproklamovani medijski stručnjak, povezani medij ili udruženje, a čiju nadležnost mogu i ne moraju da prihvate svi mediji, baš kao što to treba da važi i za Savet za štampu.

Sloboda medija ne predstavlja vrednost koju može da ograniči bilo koja grupa pojedinaca. I zato ćemo se zalagati i insistrati na izmenama nacrta zakona koje predstavljaju razvoj slobode medija i unapređenje demokratskih vrednosti i sloboda, a sve u skladu sa pravilima potvrđene Evropske i svetske prakse, zaključuje se u saopštenju Saveta za medije.