Sićevačka klisura je park prirode prve kategorije, poznat po ramondi serbiki, kao prirodno stanište zalfije, po vinogorju, prirodnim lepotama… Ali postoji još mnogo tajni i priča koje krije klisura i koje bi trebalo ponovo otkriti i obelodaniti. Da li ste znali da su u samom srcu klisure, na teško dostupnoj litici,  niški učitelji i đaci u kamen uklesali večnu zahvanost kralju Milanu Obrenoviću. Priču je pripremio Dragan Žika Stojanović.

Veliki je i veličanstven poduhvat bio ukrotiti Sićevačku klisuru krajem 19. veka, klisuru koja je po mnogo čemu posebna  – po prirodnom bogatstvu, biljnom i životinjskom svetu, po svojoj lepoti ali i mitovima i legendama koje je prate.

U samom srcu Sićevačke klisure, u Ostrovici preko puta kamenoloma, u steni visoko iznad tunela na desnoj obali Nišave, nalazi se jedna uklesana tabla – to je velika zahvalnost ovog naroda kralju Milanu Obrenoviću Oslobodiocu.

Posle oslobođenje ovih krajeva od Turaka stigla je pruga najpre od Beograda do Niša a onda i od Niša kroz Sićevačku klisuru do Istanbula. Na ovom mestu, na izuzetno nepristupačnom terenu na samoj steni iznad tunela, nalazi se jedna spomen-tabla zahvalnost kralju Milanu Obrenoviću.

To je tabla zahvalnosti viteškom kralju oslobodiocu Milanu Obrenoviću koju su zahvalni učenici i nastavnici profesori Niša isklesali, rekao je za Zonu plua pisac i hroničar Bratislav Petrović.

Tablu je moguće videti i sa puta, ali samo uz pomoć drona. Uklesana je početkom 20. veka samo pet godina pošto je kroz Sićevačku klisuru prošla pruga.

Žalosno je što mnogi ne znaju za tu tablu. Šteta je da ta tabla ne bude renovirana i da to postane turistička destinacija Niša, Bele Palanke i celog ovog kraja, rekao je Petrović.

Na tabli piše:

“Svome viteškome oslobodiocu kralju Milana u znak večite zahvalnosti.

Učitelji i učenici Niškoga okruga 1901. godine”.