Slučaj trovanja radnika u Magni, iako još nema epilog, pokrenuo je pitanje bezbednosti i zaštite radnika na poslu.

U Samostalnom sindikatu Niša isitču da do sada do sada nije podneta nijedna prijava zbog nepreduzimanja mera zaštita na radu, a da je u periodu od pet godina smrtno stradalo 256 radnika. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu doneo je i oštriju kaznenu politiku, ali tek treba da da rezultate.

Zvanično se još ne zna kako je došlo i ko je odgovoran za trovanje više od 160 radnika alekinačke fabrike Magna i to u dva navrata za manje od 48 sati. Ono što se zna jeste da je trovanje izazvano isparenjima lepka. Čeka se konačna reč Tužilaštva.

Prema novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, usvojenom aprila 2023. posle punih 18 godina, inspektori imaju veća ovlašćenja, a kompanija je u obavezi da na zahtev radnika omogući periodične zdravstvene kontrole, ali i da izda posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova.

Iako je i prethodni zakon pružao mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne, njegova je primena bila „mlaka,“ tvrde u Samostalnom sindikatu Niša.

“Za pet godina u Srbiji imamo 256 smrtnih ishoda zbog povreda na radu, a do sada nije podneta nijedna prijava zbog nepreduzimanja mera zaštite na radu”, kaže predsednica Samostalnog sindikata Niš Olivera Bobić.

Od 2016. do 2021. godine za krivično delo “nepreduzimanje mera zaštite na radu” nije optuženo nijedno lice, a od 2012. do 2021. zatvorska kazna je izrečena samo jednom. Ukupno su osuđena tri lica. Za to vreme, nastalo je hiljade povreda na radu zbog nepostojanja sredstava i mera zaštite radnika. Uz to, ova statistika ne uključuje radnike koji su radili na crno.

“Nemoguće je da u nijednom od tih slučajevu da organi gonjenja nisu ustanovili da nisu preduzete mere zaštite radnika i da se kvalifikuje kao krivino delo. Svega osam lica je zatvorom kažnjeno zbog smrtnog ishoda na radu, a kazne su od šest meseci do godinu dana, kao i da radnici pristaju na rizik”, objašnjava Olivera Bobić. 

Bobić dodaje da postoji nekoliko razloga zašto je dolazilo do malog broja osuda. Inspektori rada izlaze na mesto događaja bez odlaganja samo ukoliko je u pitanju smrtni ishod povrede na radu. U drugim slučajevima postoji vremenski razmak između događaja i kontrola. A poslodavci u međuvremenu mogu „preurediti“ mesto kako bi pokazali da su preduzeli mere zaštite, iako to nije bio slučaj. Očekuje se da će usvojene izmene u najvećoj meri otkloniti dosadašnje probleme i povećati bezbednosti zaposlenih. Krajnji cilj – smanjenje broja povreda na radu.