Predsednik Srbije izjavio je da će još jednom razmotri odluku o prisustvu delegacije Srbije na samitu EU-Zapadni Balkan koja se 6.decembra održava u Tirani.

Nije mi problem da još jednom razmotrim odluku o prisustvu Srbije na sastanku u Tiranu,  stav premijeke Brnabić i Varheljija je da je važno da Srbija bude tamo, donećemo odluku u narednim danima, rekao je Vučić.

Varheji mi je nedvosmisleno rekao, već je i razgovarao o tome sa Anom Brnabić i drugima, da ljudi iz EU misle da je veoma važno da Srbija bude zastupljena na samitu u EU-ZB u Tirani, rekao sam mu da lično posle svega ovoga ne vidim smisao, ali da sam spreman da saslušam. Ana Brnabić i ljudi oko nje misle da je važno da budem u Tirani. Ja sam spreman da razgovaram i rekao sam Varhejiju da to nije pitanje moje sujete , poštujem ga kao iskrenog prijatelja naše zemlje i nije mi problem da zajedno sa kolegama iz vlade razmotrimo tu odluku još jedanput, i nije mi problem da svoju odluku poništim ukoliko vidim da postoji neka šansa i smisao da nešto kažemo”, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije posle sastanka sa Varhejijem.

Vučić je preneo da je stav Brnabićeve i Varhejija da je bolje da budemo prisustni i da možemo da kažemo sve to.

“Videćemo i donećemo odluku u danima preda nama”, dodao je Vučić.

Istakao je da zna da je situacija kod Srba na KiM uzavrela, jer ljudi više neće da trpe teror Aljbina Kurtija.

Vučić je naglasio da su Srbi južno od Ibra blizu odluke da napuste kosovske institucije, dok su Srbi sa severa blizu odluke da više nikog ne puste da uđe na sever.

“Sve vri, ljudi to ne mogu da trpe više”, naveo je Vučić.

On je dodao da nije promenio stav o Kurtijevom imenovanju Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak privremenih institucija samouprave.

Sve što sam rekao o Rašiću i Radi Trajković mislim i danas, Kurti ima pravo da u vladu uvede koga hoće, moje pitanje je zasto lažeš da su to predstavnici Srba, šta je sledeće?

VARHEJI:POTREBNA NAM JE SRBIJA NA SAMITU,POTREBAN NAM JE LIDER SRBIJE U TIRANI

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji izjavio je danas da je potrebno održati zamah procesa proširenja EU i u tom smislu istakao da lideri EU prvi put dolaze u region – Tiranu da tu razgovaraju te da je potrebno da se svi angažuju, ali da je potrebna i Srbija na tom samitu, kao i lider Srbije.

Varheji je, nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na zajedničkoj konferenciji za medije, kazao da su prethodne dve nedelje i meseci pokazali da proširenje EU privlači pažnju, ali i da postoje i velike geopolitičke destabilizacije na evropskom kontinentu.

“Sada smo odgovorni za ispunjavanje iščekivanja i da održimo zamah jer proces proširenja je jedan od tri glavnih prioriteta lidera EU. To je upravo razlog zašto imamo samit u Tirani gde će naši lideri doći prvi put u region, da razgovaraju sa regionom o regionu. Potrebno je da se svi angažuju i potrebna nam je i Srbija da bude za stolom i lider Srbije koji će sedeti za stolom”, kazao je Varheji.

Dodaje da je velika pažnja posvećena odnosima EU i Srbije i politici proširenja jer jedna stvar koju je pokazala, kako kaže, agresija Rusije na Ukrajinu jeste da jedino pravo dugoročno rešenje za mir, stabilnost, prosperitet jeste članstvo u Uniji.

“Imamo tri zemlje koje su odlučile odmah nakon ruske agresije da se prijave za članstvo, šta će vam veći dokaz”, naveo je evrospki komesar.

Kako kaže, i u Srbiji se mogu videti koristi od procesa priključenja, ali da bi se sve to realizovalo, mora se zajedno raditi.

“Moramo zajedno da delujemo kada imamo zajedničke izazove, a možda čak i kada izazovi nisu zajednički. U junu ove godine naši lideri su potvrdili jednoglasnu posvećenost perspektivi članstva za ceo region jer za nas to nije samo geopolitički prioritet, već je to i osnovna fundamentalna veza i strateški izbor za ceo kontinent”, istakao je.

Izrazio je nadu da će u Tirani biti potpisan sporazum o romingu čime će Zapadni Balkan ući u roming prostor EU što bi značilo da sledeće godine kada ljudi odu na odmor, svi mogu da imaju koristi od toga.

NEMA ZAOBILAŽENJA SANKCIJA RUSIJI PREKO TERITORIJE SRBIJE

Preko teritorije Srbije niko ne može da zaobilazi sankcije koje je EU uvela Ruskoj Federaciji i Srbija reaguje i sankcioniše takve pokušaje, jer joj nikakav ekstraprofit nije potreban, zahvaljujući sopstvenoj dovoljno snažnoj ekonomiji, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je nakon sastanka sa evropskim komesarom Oliverom Varheijem, preneo da je razumeo njegove primedbe po pitanju usaglašavanja spoljne politike Srbije sa EU, ali ga je i obavestio da preko teritorije Srbije niko ne može da zaobilazi sankcija Rusiji.

“Mi se ne bavimo kriminalnom, ne bavimo se zarađivanjem na bilo čijoj muci tokom rata, niti nam je potreban ekstraprofit. Imamo snažnu ekonomiju i javne finansije da se o sebi brinemo, i uz podršku EU, nemamo drugih većih problema”, rekao je Vučić.

Naglasio je da Srbija uvek reagovala kada je dolazilo do reeskporta robe, i da su naši nadležni organi učestvovali u privođenju onih koji su radili na zaobilaženju sakncija

protiv Rusije.

Vučić je izrazio zahvalnost i poštovanje prema EU za svaku vrstu podrške, a posebno finansijske i pomoći u znanju, dodajući da nikada nije krio zahvalnost građana Srbije poreskim obveznicima Unije, koji izdvajaju značajna sredstva za razvoj naše zemlje.

“Zato sam posebno srećan zbog ovih sporazuma o finansijskoj podršci do 2027.godine”, rekao je Vučić.

Preneo je i da je sa Varheijem razgovarao o podršci u oblasti energetike, još jednom se zahvalivši za najavljenu ključnu budžetsku pomoć od 165 miliona evra, do

kraja ove godine, koju je prilikom nedavne posete najavila i predsednica EK Ursula fon der Lajen.

“To je za nas veliki, izuzetno značajan novac, to je važna i velika stvar koju je EU završila u interrsu zemalja Zapadnog Balkana, a Srbija je svakako dobila najznačajnija finansijska sredstva”, rekao je Vučić.

Ukazao je da je taj novac značajan i zbog toga što Srbija na mesečnom nivou, po kombinovanim cenama, ne troši manje od 200 miliona evra, a za struju, i to samo

za uvoz, ne računajući proizvodnju, trošimo 42 miliona evra, kao u novembru, ali ćemo i do 90 ili 100 miliona evra u decembru.

Razgovarali su, kaže, i o daljoj energestkoj diverzifikaciji Srbije, o mogućnosti za nabavku dodatnih količina gasa iz Azerbejdžana, ubrzanju radova na interkonektoru Srbija – Bugarska, pristupu terminalima tečnog naftnog gasa, itnerkonektoru Srbija – Severna Makedonija.

“O mnogo strateških stvari smo razgovarali, ali i projektima u kojima smo već zajedno sa EU, kao što je brza pruga Beograd – Niš. Srećan sam što će i Nišlije i

jug Sbrije imati brzu prugu i vezu sa Budimpeštom, Bečom, kao i Beograd i Novi Sad”, rekao je Vučić i dodao da je u tom pogledu EU predvidela ogromnu podršku, ne samo kroz povoljne zajmove, već i u grantovima.

Kazao je da je bilo reči i o za nas važnoj vladavini prava, te najavio da će ministarke Miščević i Popović raditi na paketu različitih promena usaglašavanja sa pravom EU.

Izrazio je uverenje da će Evropska komisija uvažiti sve te promeni, videti ih i podržati.

Dodao je da se razgovaralo o vladavini prava, navodeći da se nada da će Evropska komisija podržati sve promene, koje su izglasane i na referendumu, u oblasti pravosuđa.

“Verujem da možemo dodatno da napredujemo u oblasti medijskih sloboda, vladavine prava, demokratizacije društva i svega drugog”, rekao je Vučić.

Preneo je da je bilo reči i o svim spoljnopolitičkim temama, kao i da je dobro razumeo primedbe koje je Varhej, kao prijatelj, uputio po pitanju usaglašavanja spoljne politike sa EU.

U PRISUSTVU VUČIĆA I VARHEJIJA POTPISANO TRI SPORAZUMA

U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i evropskog komesara Olivera Varhejija potpisana su tri sporazuma izmedju Srbije i Evropske unije.

Prvo su ministarka za evrposke integracije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre potpisali okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu između Srbije i Evropske komisije o pravilima sprovođenja finansijske pomoći EU Srbiji u okviru programa IPA 3.

Žiofre i ministarka zdravlja Danica Grujičić potpisali su sporazum o podršci migracijama i pristupu zdravstvenoj nezi.

Sporazum o podršći EU Srbiji u upravljanju migracijama, jačanju sistema upravljanja migracijama i kontrole granica potpisali su Žiofre i v.d. šefa Kancelarije međunarodne organizacije za migracije Donatela Bradić.