Diskriminacija osoba sa invaliditetom i dalje je prva na listi pritužbi ovih ljudi u Srbiji.

Iako su i zakoni i društvo u celini mnogo bolji nego pre petnaestak godina, OSI su diskriminisane i pri zapošljavanju, i kada je reč o pristupačnosti svim javnim i privatnim zgradama, pa i u neočekivanim situacijama: jedna od poslednjih i odbijanje neimenovanog taksiste u Nišu da na prednjem sedištu preveze stariju ženu obolelu od multiple skleroze.

Tako bar tvrdi njen sin za medije.

Uz ogradu da se sve prvo mora proveriti, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za BLIC da je, ukoliko je zaista bilo tako, to nije samo za moralnu osudu, već za sankciju koja bi mogla biti i oduzimanje licence pružaocu usluge javnog prevoza. 

Takođe, građani uvek mogu da se i direktno obrate sudu pozivajući se na Zakon o zabrani diskriminacije.

Diplomirana pravnica Udruženja “Iz Kruga” Niš i odbornica u skupštini grada Jasmina Barać Perović, koja je i sama osoba sa invaliditetom, ističe da je svojevremeno imala neprijatnu situaciju sa vozačem u autobusu koji je vređao.

Dobila sam ih na sudu. To je prva tužba dobijena za diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Kazne su zaista velike, tako da molim i građane i pozivam sve da se dozovu pameti da postuju ravnopravnost, da postuju ljudska prava, kaže Barać Perović. 

I o slučajevima diskriminacije osoba sa invaliditetom se kad kad može pročitati u medijima. Poslednji slučaj bio je da je taksista odbio da preveze ženu u kolicima na prednjem sedistu. Međutim, o ovom slučaju za sada nema više informacija – ni od strane udruženja osoba sa invaliditetom, ni od strane taksista. I sama poverenica za zaštitu prava građana Brankica Janković reagovala je na osnovu onoga što su pojedini mediji preneli:

“ Teško mi je da zamislim da neko ne želi da sedi pored osobe sa invaliditetom, jer bi valjda trebalo da bude potpuno obrnuto, odnosno da ponudite pomoć ako treba. Ukoliko su navodi iz teksta tačni ovakvo ponašanje je apsolutno nedopustivo i zaslužuje svaku osudu “

U poslednje dve decenije je puno toga urađeno na položaju osoba sa invaliditetom, kaže Barać Perović, ali svakako da postoje izolovani slučajevi.

Predrasude postoje posebno na jugu Srbije, to je neminovno.Evo i ja kao odbornica sa invaliditetom pri svakoj skupstini trpim diskriminaciju jer nemam lift. Ali se opet na tome radi, u pregovorima smo sa Ministarstvom da se lift izgradi. Možete ovde videti i neoborene ivičnjake. Dakle i na tome se radi. Znači svi treba da imamo prava na jednake mogućnosti za život.

Barać Perović poziva sve koji osobe sa invaliditetom koje dožive neki oblik diskriminacije da joj se obrate za besplatnu pravnu pomoć u Organizaciji “Iz kruga Niš”.