Još jedan dan deli nas od „Crnog petka“, dana kada trgovci, navodno, daju najveće popuste. U Americi se, odakle potiče „crni petak“, na taj dan potrošači bukvalno grabe, pa čak i pobiju za neki proizvod jer su tada cene tri puta niže od redovnih. I kod nas se „black friday“ odomaćio, pa mnogi često tih dana kupuju i ono što im je potrebno. Ali mnogo više i ono što im zaista ne treba.

Ekonomisti kažu da to ima prednosti sa stanovišta privrednog rasta, razvoja preduzeća i ostavarivanja većeg profita. Ali s druge strane potrošači treba da se zapitaju da li su ova sniženja stvarna sniženja ili je to samo korekcija cena u skladu sa inflatornim tendencijama u privredi.

Fenomen potrošačkog društva sve više dobija na značaju, kažu ekonomisti. I sama preduzeća forsiraju potrošačko društvo radi svoje masovne proizvodnje i profita, a kupci više nisu racionalni, već iracionalni jer sve češće kupuju robu koja im nije potrebna za život. Ranije su se kupovale osnovne životne namirnice, a sada se već prelazi i na kupovinu luksuznijih proizvoda što se povezuje i sa psihološkim osećajima.

Sve je prisutnija i prodaja putem reklama, društvenih mreža. Ne treba zaboraviti ni pojavu takozvanog snobovskog efekta koji podrazumeva robovanje pojedinim markama radi sticanja nekog statusa u društvu i stvaranja imidža. I to je razlog zbog kog se kupuju možda stvari koje nisu potrebne.

Kada je reč o tome kako je nastao “blek frajdej”, više je verzija. Smatra se da je tako nazvan zbog toga što su američki trgovci posle Dana zahvalnosti počeli da ostvaruju profit, odnosno da od tog dana ulaze “u crno”, i izlaze iz perioda gubitaka, kada su bili “u crvenom”, pošto su svoje minuse beležili crvenom olovkom. Iako se već godinama dovodi u vezu sa dobom robovlasništva u Sjedinjenim Američkim Državama, nema dokaza da se “crni petak” odnosi na prodaju robova petkom na javnim trgovima.