Dragi prijatelji, moj otac, prof.dr Mile Novaković, je danas, 21.05.2023.  poginuo. Dužnost oca je da dobro vaspita sina, dužnost sina je da dostojno sahrani oca. Zato vas obaveštavam: Komemoracija je u sredu, 24.5.2023. u 12h u Velikoj sali Univerziteta u Nišu. Sahrana je u četvrtak, 25.5.2023. u 12h na Novom groblju u Nišu. Objavio je večeras na svom fejsbuk profilu, njegov sin prof.dr Igor Novakovic

U biografiji koju su medijima tokom večeri dostavili iz Gradskog odbora SPS između ostalog stoji:

Prof. dr MILE K. NOVAKOVIĆ, doktor tehničkih nauka, dipl. inž. teh., bio je  redovni profesor univerziteta, gen. direktor Niteksa (1975–2000), narodni poslanik, redovni član Akademije kompjuterskih nauka (Kijev, Ukrajina), kao i  predsednik Skupštine Udruženja stvaralaca Niša, redaktor (urednik) poglavlja Privreda u Enciklopediji ZLN (Sijarina, 9.02. 1942 – Niš, 21.05.2023)

Dr Mile Novaković je rođen 9 februara 1942. u selu Sijarina, u srednje imućnoj naprednoj seoskoj porodici. Osnovnu školu završio je  u Sijarinskoj Banji kao đak generacije, a potom upisuje i završava čuvenu Leskovačku realnu gimnaziju,  Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu,

Radni odnos zasniva 1964. sa Niškom industrijom tekstila Niteks u Nišu. 1975. referendumom, prvi put organizovanim u jugoslovenskoj privredi, sa 99,9% glasova uposlenih radnika biva izabran za generalnog direktora Niteksa. Na ovoj funkciji ostaje do 5.oktobra 2000, kada zbog poznatih političkih previranja u Srbiji podnosi neopozivu ostavku.

Paralelno sa radom u fabrici, inženjer Mile Novaković 1971. biva izabran za asistenta na Hemiji tek osnovanog Filozofskog fakulteta u Nišu a 1977 za docenta na Višoj organskoj hemiji istog fakulteta.

Objavio je izmedju ostalog dva kapitalna udžbenika iz hemijske tekstilne tehnologije sa ukupno 1400 strana, originalno naučno delo – monografiju međunarodnog značaja.

U toku svog rada boravio je na specijalističkim studijama u najpoznatijim svetskim institucijama i firmama za proizvodnju boja, hemikalija i pomoćnih sredstava: Niopik u Moskvi, Du Pont u Americi, Siba u Švajcarskoj, Vaueg u Nemačkoj, YSY u Engleskoj, Shemapol u Češkoj, Siech u Poljskoj, Heberlein u Švajcarskoj, Manchester u Engleskoj, Dr Bohme u Nemačkoj. Godine 1988. bira se za redovnog člana Internacionalne akademije kompjuterskih nauka, sa sedištem u Kijevu.

Tokom 36-godišnjeg rada u Niteksu i 40-godišnjeg rada na Univerzitetu u Nišu, bio je biran: za odbornika Skupštine grada Niša; za člana Saveta Univerziteta u Nišu, Naučnog odbora za pisanje Enciklopedije Niša, Saveta za razvoj Grada Niša; Prosvetnog saveta Srbije; Odbora za tehnički razvoj pri Skupštini Republike Srbije, člana Upravnog odbora Privredne komore Srbije i Jugoslavije, člana Glavnog odbora SPS-a. Takođe, biran je i za poslanika Skupštine Republike Srbije 1997–2000, za predsednika Skupštine Udruženja stvaralaca Niša Car Konstantin.

Za doprinos sveukupnom razvoju našeg društva, nagrađen je: najvišim priznanjem Niteksa: Zlatna prelja povodom 100 godina postojanja Niteksa; Prvomajskom nagradom Gradskog sindikalnog veća; Plakatom Univerziteta u Nišu; Statuom CarKonstantin Nišavskog okruga; Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima; Majskom nagradom SO Medveđa; Majskom nagradom SO Sokobanje; Oktobarskom nagradom grada Niša za 1981; najvišom nagradom Privredne komore Srbije Dan republike; Nagradom za menadžera godine 1999. Privredne komore Jugoslavije; Ordenom rada sa zlatnim vencem; Ordenom Zasluge za narod sa srebrnim zracima; titulom menadžera Jugoslavije za 1995; titulom menadžera Balkana i Crnomorskog regiona za 1999; najvećim priznanjem Saveza Sindikata Srbije Zlatni plakat.

Novaković je iza sebe ostavio suprugu Ljiljanu, sina Igora i kći Nataliju, profesore Univerziteta u Nišu.