Mitrovdan, Sveti Avramije, Sveti Kozma i Dimjan – samo su neke od krsnih slava koje slede u narednom periodu. Verovatno je mnogima proslava slave asocijacija na prazničnu trpezu, koja je neizostavna. Međutim, lekari podsećaju da je važna umerenost u jelu i piću jer sun a slavskom stolu mnoge kalorijske bombe. Sveštenici podsećaju da je suština slave proslava kućnog svetitelja a ne – gozba.

Sezona je slava, a praznična trpeza je ono bez čega se ne može. Međutim, to ne znači da bi trebalo da pojedemo sve što se nađe na njoj. Lekari podsećaju da je umerenost u jelu i piću najvažnija i da posebno moraju da vode računa ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima.

Naravno, za njih je to najopasnije ukoliko se opuste u tim danima, znamo da su svi ti obroci koji se spremaju za slave prepuni masnoća, soli, masnoća koje mogu da prave smetnje svima onima koji imaju problem sa žučnom kesom, jetrom, pankreasom, prevelika količina soli koja može da podigne pritisak, pa da kod srčanh bolesnika izazove neke druge smetnje. Moramo da vodimo računa da u tim danima budemo, pre svega, umereni, uobročeni i da se raznovrsno hranimo, kaže specijalista opšte medicine dr Dragana Joksimović Stevanović.

 

Na prazničnoj trpezi se uvek nađu jela karakteristična za srpsku kuhinju. Zato moramo da vodimo računa koje namirnice možemo više da unesemo, koje manje, kaže dr Jadranka Joksimović Stevanović. Tu je mnogo kalorijskih bombi, tu su ruske salate, pečenja, slatkiši, kolači.

Ako mi već imamo problem, naročito kad je čovek dijabetičar, mora da vodi računa šta će odabrati. Mi ćemo izabrati šta će se na tanjiru naći. Možemo da napunimo tanjir salatom, onda stavimo mesa, nešto probamo, nešto izbegnemo. Izaberemo neki voćni ili kolač sa orasima, lešnicima, a ne neku kremastu tortu koja sadrži dosta jaja. Da malo poijemo vode pre tog obroka, da taktiziramo, sporije jedemo, dodaje dr Joksimović Stevanović. 

Na posnim slavama riba se obično posoli da bude ukusna, tu je I velika količina luka I ostalih namirnica koje mogu da izazovu tekobe sa varenjem. Međutim, da li se slava svela na bogatu slavsku trpezu? Kako bi trebalo slaviti?

Ono što je važno jeste da mi kao Srbi po pisanim tragovima slavimo slavu više od 1.000 godina. Svakako je slavimo više po onome što nije pisano. I kroz istoriju i kroz poslednje godine epidemije svakako je i krsna slava imala tu vrstu iskušenja, na neki način. Međutim, naš narod nikada nije gubio jeste da je krsna slava proslava našeg kućnog svetitelja, koji nas štiti, koji nas čuva i da se u toku cele godine pripremamo da na neki način da tu našu slavu dostojno proslavimo. Svako otprilike zna da je slava jedan porodični skup i okupljanje, da je pre svega okupljanje naših gostiju koji su došli da nam čestitaju slavu. Pre svega je okupljanje naših gostiju koji su došli da nam tog dana čestitaju slavu i da nam ispoštuju svetitelja.Ne dolaze oni zbog nas ili jela i pića, već kako bismo se svi moltiveno okupili, poslužili se, počastili I tog dana proslavili slavu. Naravno, kroz istoriju je bilo tih iskušenja da slava dobije značaj gozbe, jela ili pića., kaže otac Boban Stojković, profesor Bogoslovije u Nišu.

Najčešće slave su Sv. Nikola, Sveti Georgije ili Đurđevdan i Sv. Arhangel Mihajlo ili Aranđelovdan.